MILAN ČEKA „SAMURAJKU“ Ostvario dečački san i sagradio JAPANSKU KUĆU na Zlatiboru
Zlatibor – Da mu u dvorištu procveta ružičasta trešnja i pod prozorima umesto kadife stoji ikebana, neupućen bi za neobičnu kuću u podbrđu Zlatibora rekao – ovde stanuje Japanac.
Doživljaj bi tek bio potpun kad bi domaćin umesto kose kojom zgrće travu s krova u šake uzeo katanu, i mantil prašnjav od piljevine zamenio samurajskim kimonom.
– Ovo je bio moj dečački san, ostvarujem ga polako, ne žurim, hoću da bude sve cakum-pakum, onako kako sam zamislio. Stolar sam po struci, napravio sam silne brvnare, grede, rogove, pa pomislio – zašto i sebi ne bih načinio nešto. A to nešto video sam kao dete u jednom japanskom filmu – priča Milan Kostadinović (54) iz sela Šljivovica, graditelj i vlasnik sigurno najnesvakidašnjijeg zdanja u ovom kraju.
Njegova kuća nalikuje japanskim. Na prostrano prizemlje nadovezuje se upola manji sprat, a na njega još teskobnije potkrovlje. Sve ukupno nekih 175 kvadrata. Na strehama i krovu u istočnjački stil gradnje upliće se keltski – tu je posadio travu, tri etaže – tri livade.
– Trava nije dekor, nego izolacija, najbolja moguća. Buseni su debeli 12 centimetara. Leti štite od vrućina, zimi greju unutrašnjost kuće. I udare grada više puta je izdržala – objašnjava Milan dok kosi travu na jednoj od streha.
Kad je počeo da gradi, priča, puno njegovih zemljaka je govorilo da je lud. Mnogo je više onih, uglavnom putnika namernika, koji zastanu u Šljivovici privučeni izgledom kuće da bi se divili njegovom poduhvatu. Roditelji mu ne zameraju na šta troši vreme i novac, ali mu spočitavaju drugo.
– Prebacuju mi što nisam ženjen, a već sam u dobrim godinama. Ne znaju da ovde katkad prenoći pokoja „samurajka“, ali i to bi im bila slaba uteha – priča on.
Doživljaj bi tek bio potpun kad bi domaćin umesto kose kojom zgrće travu s krova u šake uzeo katanu, i mantil prašnjav od piljevine zamenio samurajskim kimonom.
– Ovo je bio moj dečački san, ostvarujem ga polako, ne žurim, hoću da bude sve cakum-pakum, onako kako sam zamislio. Stolar sam po struci, napravio sam silne brvnare, grede, rogove, pa pomislio – zašto i sebi ne bih načinio nešto. A to nešto video sam kao dete u jednom japanskom filmu – priča Milan Kostadinović (54) iz sela Šljivovica, graditelj i vlasnik sigurno najnesvakidašnjijeg zdanja u ovom kraju.
Njegova kuća nalikuje japanskim. Na prostrano prizemlje nadovezuje se upola manji sprat, a na njega još teskobnije potkrovlje. Sve ukupno nekih 175 kvadrata. Na strehama i krovu u istočnjački stil gradnje upliće se keltski – tu je posadio travu, tri etaže – tri livade.
– Trava nije dekor, nego izolacija, najbolja moguća. Buseni su debeli 12 centimetara. Leti štite od vrućina, zimi greju unutrašnjost kuće. I udare grada više puta je izdržala – objašnjava Milan dok kosi travu na jednoj od streha.
Kad je počeo da gradi, priča, puno njegovih zemljaka je govorilo da je lud. Mnogo je više onih, uglavnom putnika namernika, koji zastanu u Šljivovici privučeni izgledom kuće da bi se divili njegovom poduhvatu. Roditelji mu ne zameraju na šta troši vreme i novac, ali mu spočitavaju drugo.
– Prebacuju mi što nisam ženjen, a već sam u dobrim godinama. Ne znaju da ovde katkad prenoći pokoja „samurajka“, ali i to bi im bila slaba uteha – priča on.
Blic / Vladimir Lojanica