Otkrivamo manje poznate detalje o formiranju UŽIČKE REPUBLIKE
Užice – Namirilo se 76 godina od formiranja Užičke republike, 24. septembar 1941. zapamćen je kao dan stvaranja „prve slobodne teritorije u pokorenoj Evropi“, ali dosta detalja o njenom nastanku ostalo je nepoznato.
Najpre, da je Užice oslobođeno bez ispaljenog metka i da su ga posle izlaska Nemaca prvi zauzeli četnici. Ali i kakve su tovare četnici, a dva meseca kasnije i partizani poneli prilikom povlačenja. Užice je bilo i jedna od tačaka razdora dve kokarde – Mihajlovićeve i Pećančeve.
– I partizanima i četnicima, koji su zajedno napadali Šabac, Gornji Milanovac, Čačak, Kraljevo… Užice je bilo važno zbog fabrike oružja i municije, ali i Narodne banke u kojoj je, mada podaci nisu provereni, bilo oko 45 miliona dinara, deo toga u srebru – priča istoričar i muzejski kustos Radivoje Papić.
Uvažavajući brojnost četnika i partizana, nemačka komanda izdala je naređenje o povlačenju i Užice predala četnicima, ne Draže Mihailovića, nego Koste Pećanca, njegovim vojvodama Božidaru Ćosoviću Javorcu i Radomiru Đekiću.
Manojlo Korać, Mihajlovićev oficir, a od decembra 1941. i Nedićev načelnik Užičkog okruga, tih dana se zatekao u Užicu.
„Žena utrča u sobu i radosno uzbuđena reče da Nemci napuštaju Užice. Vest me prijatno iznenadi, te odmah ustadoh i prvi put posle kapitulacije obukoh uniformu… Šta je ovo, ljudi, da li je moguće da Nemci stvarno napuštaju Užice, upitah prisutne oficire. U toku noći, vele oni, Nemci su dobili depešu da odmah napuste Užice i okrug Užički“, zapisao je Korać u ratnom dnevniku koji je priređen u knjigu „Između Draže i Nedića“.
Ćosović Javorac i Radomir Đekić ušli su mirno u Užice 21. na 22. septembar i nisu dozvolili partizanima ulazak u grad.
Kad su partizani zapretili oružjem, viđeniji građani sazvali su sastanak i apelovali na obe vojske da se ne proliva bratska krv. Ćosović i Đekić su to prihvatili, povukli se prema Višegradu gde su otvorili front protiv ustaša, ali iz Užica poneli 1,5 miliona dinara iz bankarskih trezora – objašnjava Papić.
Partizanske čete ušle su 24. septembra, a Užička republika odolevala je do bitke na Kadinjači 29. novembra.
– Partizani su prema Sandžaku poneli ostatak novca iz bankarskih trezora, a izvesnu količinu srebrnjaka zakopali na Zlatiboru. Tito je kasnije slao vojsku iza nemačkih linija da donese „srebrnu municiju“ – kaže istoričar Radivoje Papić.
Umalo krvoproliće
Manojlo Korać je opisao i ponašanje Pećančevih oficira prilikom povlačenja.
„Moj odred je poneo sa sobom izvesnu količinu municije, razne opreme i materijala. Pred sam polazak, javorski četnici na veoma nevojnički i nečovečanski način napadoše ova kola i uzeše sve što im je trebalo, a iako su svega toga imali u Užicu u izobilju. Grabljenje i raznošenje spreme i materijala posmatrao sam hladnokrvno; nikome ni jedne jedine reči nisam rekao jer sam bio svestan šta bi samovoljni Boža (Božidar Ćosović) mogao da napravi. Moji ljudi se revoltiraše, te nastade rasprava i svađa. Da se ne zatekoh na licu mesta, između dva nacionalna odreda došlo bi do borbe i do krvoprolića“, naveo je Korać.
Blic / Vladimir Lojanica