Ovako zamišljam raj

Više lepote prirode na manjem prostoru nema nadaleko, zapisao je davno jedan turista opčinjen bajinobaštanskim krajem. Gde se čarobna planina Tara naslanja na lepoticu Drinu, boje i mirisi osvajaju, a pogled s vidikovaca uživa.

Pogled s planine Tare na reku Drinu, foto Slobodan Jovičić

“Ja ovako zamišljam raj“, reče Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom boravka u Nacionalnom parku “Tara“.

Uistinu, mirna varoš Bajina Bašta pokraj Drine i državne granice ima okolinu za nezaborav. Čiste reke i impresivni kanjon, jedinstvenu Kućicu na Drini, atraktivna jezera Perućac i Zaovine, nepregledne četinarske šume i privlačne livade, nacionalni park s najviše medveda i Pančićevom omorikom, prastari manastir Raču, najkraću reku zvanu Godina, najposećeniju regatu, čak i jednu – vampirovu vodenicu… Dovoljno da u ovom kraju odmor bude raznovrstan i da se ovde uspori tempo urbane svakodnevice.

I medved na putokazu na planini Tari, foto S.Jovičić

Zato poslednjih godina – čak i u ovoj nepovoljnoj – sve više turista boravi u bajinobaštanskom kraju. Leto je kad nam more nije dostupno, pa neki otkrivaju njima nepoznate domaće lepote. U ovdašnjoj Turističkoj organizaciji “Tara-Drina“ iznenađeni su posetom u ovakvim prilikama:

– Mada je situacija zbog epidemije virusa korona specifična, opština Bajina Bašta verovatno nikad nije imala veću popunjenost smeštajnih kapaciteta. Sav smeštaj na destinaciji Tara-Drina-Bajina Bašta rezervisan je do septembra, a već se popunjavaju termini i u oktobru – kaže za “Magazin“ Siniša Spasojević iz TO “Tara-Drina“.

Vidikovac na planini Tari, foto Slobodan Jovičić

Područje Bajine Bašte, ističe on, može se podičiti izvanrednim uslovima za turizam: planina Tara, reka Drina i dva jezera idealna su za letnji odmor, upotpunjeni drugim prirodnim i kulturnim atrakcijama. Gosti ove podrinjske varoši mogu uživati u mnogobrojnim aktivnostima: od vožnji čamcima i brodovima do planinarenja, kanjoninga, plivanja, lova, ribolova…Uz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, domaću hranu i raznovrsne smeštajni kapacitete: od hotela i luksuznih apartmanskih naselja uz Drinu do vila sa bazenima, vikendica i brvnara na planini Tari.

-Prilično je nezahvalno u tako bogatoj ponudi izdvojiti ono što treba obavezno videti. A to su, svakako, čuveni vidikovci u Nacionalnom parku “Tara“, srednjovekovni manastir Rača, reka Vrelo duga 365 metara u podnožju planine Tare, jezera Perućac i Zaovine, ostaci srednjovekovnog zamka Solotnik, prirodni rezervat Crveni potok, stećci Mramorje koji su na Uneskovoj listi zaštićene kulturne baštine, naravno i atraktivna Kućica na Drini kod ulaza u Bajinu Baštu… Reka Drina daje ovde celim svojim tokom divna mesta za odmor, uživanje i ribolov. Pomenuo bih i degustacione centre dve čuvene bajinobaštanske rakije “BB klekovača“ i “Stara pesma“, koje su zaštitni znak ovog kraja – nabraja Spasojević.

Na konjima preko Tare, foto: S. Jovičić

Kao vrlo upečatljive on izdvaja vožnje brodom po jezeru Perućac, kroz kanjon Drine, za koje turisti pokazuju sve veće interesovanje. Ovuda plovi turistički brod “Grizli“, i to sve do ćuprije u Višegradu, između dva nacionalna parka (NP “Tara“ u Srbiji i NP “Drina“ u Republici Srpskoj), uz povratak u Perućac. Na toj plovidbi dugoj 52 kilometra uživa se u lepoti prirode, staništima retkih biljnih i životinjskih vrsta, ušću reke Žepe u Drinu, najužem delu okomitog kanjona…

– Na planini Tari veoma atraktivan program je posmatranje medveda, koji organizuje Nacionalni park “Tara“. Od ukupno četiri hranilišta medveda ovde su dva dostupna za turiste. Počinje tako što, nakon multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku “Tara“ i programu monitoringa mrkog medveda, čuvari prirode NP “Tara“ terenskim vozilima turiste voze duboko u šumu. Po izlasku iz vozila pešači se nekoliko stotina metara do čeke gde gde se u potpunom miru čeka pojavljivanje medveda – opisuje naš sagovornik iz bajinobaštanske TO “Tara-Drina“.

Brod u kanjonu Drine, fotodokumentacija Taratursa

Sve veća ovdašnja atrakcija iz godine u godinu je letnja “Drinska regata“, kada se desetine hiljada ljubitelja reke u mnoštvu plovila spušta od hidroelektrane na Perućcu do Rogačice, kilometrima niz Drinu. Ova zabavna regata postala je naša najveća savremena fešta na vodi (sa masovno posećenim rok koncertima tokom višednevne manifestacije), ali ni tradiciju nije zaboravila: plovi se putevima nekadašnjih drinskih splavara, koji su sredinom prošlog veka, da zarade koru hleba, naporno i vešto s planine Tare goleme balvane rekom spuštali nizvodno, sve do Save.

A kome je do “vampir turizma“, ima ga u bajinobaštanskom selu Zarožju. Tu još uvek postoji vodenica najčuvenijeg srpskog vampira Save Savanovića. On je junak Glišićeve pripovetke koja čuva narodno verovanje da je u davnim vremenima ovom mračnom gudurom kod izvora reke Rogačice vampirovao opasni Sava. Njegovu prastaru vodenicu, nekad zarušenu, proteklih godina su obnovili, a nađe se hrabrih i znatiželjnih koji bi da kroče u ovu dubodolinu i vide taj “mlin straha“. Do Zarožja se stiže putem od Bajine Bašte prema Valjevu.

 Rača centar duhovnosti

Manastir Rača, foto S.Jovičić

Svedok viševekovnog srpskog trajanja manastir Rača iz 13. veka (udaljena šest kilometara od Bajine Bašte), zadužbina je kralja Dragutina Nemanjića i najznačajniji kulturno-istorijski spomenik u ovom delu Srbije. – Bio je centar duhovnosti, u njemu je postojala čuvena Račanska prepisivačka škola. Za vreme Drugog svetskog rata ovde je sačuvano Miroslavljevo jevanđelje. A u ovom manastiru deo svog monaškog života proveo je patrijarh Pavle – podseća Siniša Spasojević.

Kućica u kojoj s komšijama nema problema

Kućica na Drini, foto: S. Jovičić

Kućica na Drini je simbol Podrinja, verovatno najčešće fotografisana atrakcija u Bajinoj Bašti. Pre pola veka grupa mladih Bajinobaštana ju je napravila na izolovanoj steni u reci, kao mesto za odmor i skokove u vodu. Ali je Drina pri većim vodama u više navrata odnosila ovu drvenu kućicu. No entuzijasti su je uvek iznova (sedam puta) obnavljali. Vremenom pročula se i van naših granica. Godine 2012. “Nacionalna geografija“ joj je posvetila jedan svoj broj, a 2013. britanski “Dejli mejl“ svrstao je ovu kućicu među 16 najčudnijih kuća na svetu, uz šaljivu opasku “da njeni stanari nemaju problema sa komšijama“.

Reka zvana Godina

Perućac, najkraća reka Vrelo duga 365 metara, foto: S. Jovičić

Ovaj kraj ima i najkraću reku kod nas, dugu svega 365 metara. Ime joj je Vrelo (zovu je i reka Godina zbog jednakog broja njenih metara i dana u godini), a svojim kratkim tokom teče kroz naselje Perućac. Izvire u šumici podno Tare i u Drinu uliva impresivnim vodopadom, pored koga radi restoran s terasom. Ta rečica, čista i bogata pastrmkom, u toplim letnjim danima donosi prijatnu svežinu ovom turističkom naselju.

(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazimu“ autor Branko Pejović)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.