Predstavljanje publikacije „Knjiga o Vuku”: Smisao rečnika je da „očovečuje svet”

Čačak – Predstavljanje publikacije „Knjiga o Vuku” prof. dr Boška Suvajdžića i predavanje „200 godina Srpskog rječnika” Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” organizovala je u četvrtak, 15. novembra, u Sali Skupštine Grada u Čačku.

Na početku programa igrokazom „U čast Vuku” predstavili su se učenici OŠ „Vuk Karadžić”: Andrija Pantović, Pavle Tomićević, Nevena Bošnjaković i Vukašin Milovanović. Oni su, uz pomoć učiteljice Jasminke Marić Glišović, svojim govorom i kostimima dočarali period u kome je Vuk Karadžić delao. Književnik Meša Selimović je o Vukovom jeziku rekao da „prirodan kao disanje, on je iskustvo, a empirija priznaje samo viđeno i doživljeno, samo konkretnost”. Iz ovog ugla i ugla koji je baziran na naučnom proučavanju Karadžićevog opusa govorio je prof. dr Boško Suvajdžić i moderator predavanja Danijela Kovačević Mikić, prosvetni savetnik Školske uprave u Čačku.

Profesor Suvajdžić je upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine. Boško Suvajdžić je objavio više naučnih monografija, antologija, studija, rasprava i prikaza u domaćoj i stranoj stručnoj periodici. Za knjigu „Ilarion Ruvarac i narodna književnost” dobio je nagradu Vukove zadužbine za nauku u 2007. godini, a 2010. godine za knjigu „Pevač i tradicija” nagradu „Mile Nedeljković”. Dobitnik je nagrade „Zlatni beočug” za trajni doprinos kulturi Beograda (2016). Takođe, nosilac je priznanja „Miodrag Đukić” (2016) i mnogih drugih priznanja.

„Knjiga o Vuku” nastala je povodom jubileja – 200 godina Srpskog rječnika. Danijela Kovačević Mikić je na početku razgovora istakla: „Ako se izuzme podatak o tome da su stare civlizacije rečnike imale i pre nove ere, poznato je da od 15. veka u Evropi postoje bilingvalni rečnici, a da se pojava prvih jednojezičnih rečnika vezuje upravo za vreme nastajanja nacionalnih književnih jezika, i to najviše 17. i 18. vek. Vukov Srpski rječnik iz 1818. godine je prema mišljenju naučnog pregaoca Pavla Ivića prelomna knjiga naše nacionalne kulture, a deluje kao da još uvek nismo svesni ovog ne samo leksikografskog poduhvata”. Profesor Suvajdžić se nadovezao i kazao „u rečima stanuje duh naroda i Vuk je morao da ima znanje i pomoć najznačajnijih ljudi toga doba, a Srpski rječnik iz 1818. godine je temelj, možda i vrhunac Vukove reforme”. Danijela Kovačević Mikić je dodala da naslovima poglavlja „Knjige o Vuku”: Pledoaje: za i za Vuka; Srpska narodna poezija u svetu – svet u srpskoj narodnoj poeziji; Vuk i predvukovski zapisi; Vukova Pjesnarica kao kanon, Oblikovanje nemuštog – Srpski rječnik (1818) u Vukovoj Prepisci; Vuk i Rusi; Vuk i Francuzi; Srbi svi i svuda; Vuk i 1847; Vukovi pevači u Vukovoj Prepisci; Vuk i NJegoš; Andrić o Vuku i Umesto pogovora: čaranje rečima, jasno da je reč o knjizi koju bi trebalo da ima svaka škola i svaki nastavnik srpskog jezika i književnosti. „Smisao rečnika je da očovečuje svet, Rječnik ne bi trebalo da gledamo kao eksponat, već kao azbučni roman, termin koji je upotrebio Miro Vuksanović, a koji odlično objašnjava njegovu funkciju, a ova knjiga možda može biti podrška u tome”, rekao je prof. dr Boško Suvajdžić.

Tokom programa bilo je reči i o tome koliko i da li dovoljno znamo o prvim Vukovim naučnim koracima u Beču i da li nedovoljno poznavanje i ispolitizovan stav prema proskribovanom Vukovom članku „Srbi svi i svuda” možda čine izvorište nerazumevanja Vukove reforme. Profesor Suvajdžić je u publikaciji „Knjiga o Vuku” izneo i šta su neistomišljenici toga doba mislili o Vuku i Srpskom rječniku, ali i svi oni koji i danas govore o Vuku, brane ga ili osujećuju. „Mislilm da Vuku nije potrebno ni za ni protiv, mislim da je to mnogo više nama potrebno, naravno da Vuk nije u svemu mogao biti u pravu, i verujem da bi on danas izmenio nešto od svog delanja, jer je to bio čovek željan da uči, moderan, a ne konzervativan. Dok god govorimo i za i protv Vuka, mi na neki način čuvamo jezik i obogaćujemo ga, jer promišljati o jeziku znači živeti jezik, a dok živi jedan jezik živi i njegov narod”, između ostalog kazao je prof. dr Boško Suvajdžić. Na kraju predavanja Daniejela Kvačević Mikić se osvrnula i na pesničko stvaralaštvo prof. Suvajdžića potrvdivši da „jezik aktivno živi kroz poeziju”.

PressLider / Bibliteka Čačak