Promocija knjige Nenada Gugla u Čačku (FOTO)

Promocija knjige Nenada Gugla „Umro sam u petak” je drugi program koji je Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” organizovala u okviru manifestacije „Štampana reč 2017” u sredu, 14. februara 2018. godine.

Nakon dve uspešne promocije u Beogradu, roman je predstavljen čačanskoj publici u prepunoj Sali Skupštine grada, a o delu su govorili profesor Slobodan Nikolić, urednik knjige Hadži Dušan Milošević i autor Nenad Gugl. Odlomke je čitala bibliotekar Biljana Raičić, a voditelj programa je bila Tijana Bežanić.

Nenad Gugl, Čačanin, koji živi u Beogradu i radi u Trećoj beogradskoj gimnaziji kao profesor srpskog jezika i književnosti, dobro je poznat publici manifestacije Disovo proleće jer je od ranog detinjstva učestvovao u programima i konkursima koje je čačanska Biblioteka organizovala. Najznačajniji trag njegovog učešća je prva nagrada za esej o Disovom stvaralaštvu koji je osvojio na 45. Disovom proleću 2008. godine. Knjiga „Umro sam u petak” je njegov prvi objavljeni roman, a čačanskoj publici je predstavljeno drugo izdanje koje potpisuje izdavačka kuća „Čvor”.

Glavni junak ove novele-ispovesti je savremeni čovek, kome je autor nadenuo ime Naum Petrović. Ovaj uspešni profesor linearne algebre i analitičke geometrije na Matematičkom fakultetu umire dva puta. Prva, opominjuća smrt dešava se u snu, ali posle buđenja, Naum svesno odbacuje nagoveštaje koji ukazuju na mogućnost obistinjavanja zloslutnog sna. Druga, stvarna smrt nastupa kao posledica njegove nevoljnosti da se menja, ali ga zatiče u drugačijem, vedrijem raspoloženju nego što je to bio slučaj u snu.

Analizu ovog kompleksnog romana je otpočeo profesor Slobodan Nikolić ističući brojne tematske paralele sa književnim klasicima, uz posebno interesantan osvrt na naslove poglavlja knjige koji se ne samo nominalno, već i suštinski, usaglašavaju sa postupkom svetootačkih spisa. Povest o glavnom junaku tumači kao žitije čoveka 21. veka. Naum Petrović je svako od nas, a ovo prozno delo je samo naizgled kazivanje o junaku i vremenu, njegova suština je usmeriti se ka unutarnjem čoveku srca, novosazdanom, nebeskom čoveku po meri Hristovoj.

U svoje izlaganje o romanu Hadži Dušan Milošević je utkao zanimljivu priču o ulozi i jačini tišine i izgovorene reči u čovekovom životu. Tišina je po svojoj prirodi plemenita i vodi do samosagledavanja, ali i spoznaje dubine drugih ljudi. Snaga reči se ogleda u tome koliko i na koji način dotakne drugog čoveka. Ukoliko reč svojom jačinom probudi tišinu u čitaocu, kao što je to učinio ovaj roman, onda je pisac probudio nove horizonte u čoveku. Zapažanja i utiske o knjizi, Milošević je dodatno istakao i pojasnio recitovanjem stihova profesora Tomislava Popovića.

Obraćanje publici, Nenad Gugl je započeo rečima zahvalnosti upućenim posetiocima, učesnicima i čačanskoj Biblioteci. Osvrćući se na svoj roman prvenac, autor je istakao da je kroz njega pokušao da progovori o četiri ideje koje bi nas mogle odvesti do smisla života, ukoliko bismo ih integrisali u svoje življenje. Te ideje su zahvalnost, geometrija razmišljanja, hrabrost i duhovna proživljenost. Svaku od spomenutih ideja Gugl je živopisno potkrepio adekvatnom pričom iz iskustva ili književnosti. Takođe, odnos čoveka prema samom sebi, strah od smrti i same pomisli da možemo biti povređeni, površnost, pokajanje i njegovo trajanje, kao i njegova istinska vrednost ukoliko se pokajanje desi, neke su od centralnih svevremenskih tema koje autor obrađuje u romanu.

Kompoziciju „Mi smo deca neba” otpevala je Maria Krasavčić Maruška.