Rusi iz Sibira prevalili 6.000 kilometara da bi se venčali u Ražani
Ražana kod Kosjerića – „Mnogaja ljeta”, pevali su pojci u horu i svatovi na crkvenom venčanju kakvo Ražana kod Kosjerića ne pamti. U bogato živopisanoj seoskoj Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice venčalo se dvoje Rusa iz dalekog Sibira. Po toplom popodnevu u smiraj leta, usred sela u izobilju plodova i idiličnih pejzaža, piše Politika.
Ženik je Oleg, nevesta Oksana, prezivaju se Horev, žive u gradu Surgutu. Mladenci a sredovečni: već 30 leta su u građanskom braku. Na ovom venčanju oboje u srpskoj narodnoj nošnji, srpski je i obred bogosluženja. Pred trojicom sveštenika Oleg i Oksana uzbuđeno rekoše crkveno „da”, dok su njihovi potomci – sin Konstantin sa suprugom Tatjanom (koja se ovom prilikom krstila u toj crkvi), kći Hristina s mužem Konstantinom, te unuci Rostislav, Jekaterina, Danil i Dimitrij – radosno pozdravljali ovaj čin.
Uz Olega i Oksanu je njihov nerazdvojni prijatelj i kum na ovom venčanju Radmilo Mićko Jevtović, rodom iz obližnjih Rosića. Uspešan privrednik koji već duže vreme sa svojom građevinskom firmom posluje u Rusiji i širom te ogromne zemlje gradi mnoge velike objekte. Upravo zahvaljujući prijateljstvu s Jevtovićem, supružnici Horev odlučili su da se crkveno venčaju u lepotama Ražane, u crkvi koju je njihov kum Mićko svojim ulaganjima obnovio.
– Pre dve godine bio sam na crkvenoj službi u ovom hramu u Ražani, pa potom ponovo dolazio. Izuzetno je lepo i prijatno. Oduševljen viđenim, a s obzirom na moje dugogodišnje prijateljstvo s Mićkom, kome je ovo zavičaj, predložio sam supruzi da, kad budemo obeležavali 30 godina svog građanskog braka, sklopimo i crkveni brak u Ražani. Ona se saglasila i, evo, tu smo. Srpsku narodnu nošnju smo obukli, to je naša ljubav prema Srbiji i ovim ljudima – kazuje nam Oleg, koji nam se predstavio kao „stroitelj” po profesiji. A Oksana samo kratko dodaje: – Ovde je prava duhovnost, mir, spokoj.
Korene ovog događaja podrobnije objašnjava njihov kum na venčanju Radmilo Mićko Jevtović, vlasnik građevinske firme „LBK Mićko” sa sedištem u Moskvi. Decenijama posluje u Rusiji, tamo je ostvario „američki san”: počeo skromno, gradeći krovove, pa poslovnost iskazao i sreća ga pratila. Poslednjih godina gradi po celoj Rusiji, gde je podigao tridesetak velikih objekata, a u firmi ima oko 2.000 zaposlenih. Mnoga srpska preduzeća i radnike angažuje kao podizvođače.
Gradeći tako, Jevtović je stigao i u daleki Surgut na reci Ob, gde je najveća firma „Surgutnjeftgas”. Ogromna je, kažu da ima 125.000 radnika. U njoj kao jedan od direktora, na čelu građevinskog odeljenja, radi Oleg Horev. Mićko i Oleg upoznali su se 2004. godine, vremenom kroz posao izgradili poverenje i čvrsto prijateljstvo. Godinama kosjerićki privrednik obavlja pojedine gradnje za „Surgutnjeftgas”, blisko sarađuje s Olegom, a upravo im je pri kraju zajednički poduhvat decenije: početkom oktobra, posle četiri godine gradnje, otvara se dvorac u Surgutu zvani „Neftjanik”. To je izuzetna građevina, na oko 50.000 kvadrata, sa 1.200 mesta i mnoštvom sadržaja, namenjena za kulturu i društvena dešavanja u tom sibirskom gradu. „Surgutnjeftgas” je investitor ovog dvorca, Mićko generalni izvođač. A u Sibiru je teško raditi i graditi, temperaturna kolebanja idu i od plus 30 do minus 50 stepeni. Ipak, „Neftjanik” je uspešno i u roku završen.
– O tome kakvo je naše prijateljstvo, Olegova ljubav prema Srbiji i pravoslavnom bratstvu, dovoljno govori što su on, Oksana i deca prešli put od 6.000 kilometara zbog ovog crkvenog venčanja u Ražani. To su divni ljudi, bogati, ali skromno žive. Mogli su da ostvare venčanje snova bilo gde u svetu, ali su ipak izabrali Srbiju i ovo selo. Meni je posebna čast što me Oleg, iako sam mu izvođač poslova i radim za njega, toliko ceni da me je uzeo za kuma – uzbuđeno govori Mićko, koji je po starom srpskom običaju, uz povike „kume, izgore kesa”, bacao metalne novčiće po izlasku mladenaca iz crkve.
A posle venčanja u crkvi u Ražani, veselje uz ručak i muziku nastavilo se u kosjerićkom restoranu „Park”. Pevale su se i „Podmoskovske večeri” i srpske izvorne pesme, igrali kazačok i kolo, a Oleg i Mićko, zagrljeni, zajedno otpevali „Morem plovi jedna mala barka”, u kojoj je Rus na srpskom znao svaku reč te stare pesme.
Autor: Branko Pejović