Sajdžija Risto Tešić, čovek zlatnih ruku

Užice. – Ponose se Užičani svojim Velikim parkom, divnim zelenim prostorom uz Đetinju u kome se generacije odmaraju, šetaju, bave sportom, sklonjeni od sivila betona u centru grada. Tu su uređeni travnjaci, igrališta, staze, sprave za vežbanje, šetalište uz reku, sportska dvorana, Ružića česma stara više od veka, bogatstvo listopadnih i četinarskih šuma…U tom zelenilu i lepoti manje se misli i na ove nevolje s koronom.

Crkva Svetog Đorđa u Užicu na kojoj je nekad Risto Tešić popravljao sat, foto: S Jovičić

Ovde svakodnevno mnogi dolaze, a malo ih zna ko je prvi zaslužan što Užice ima ovakav prostor. Istorija beleži da je Veliki park podigao užički sajdžija Risto Tešić (1845.-1904.). Na to nas je ovih dana podsetio ovdašnji istoričar Milorad Iskrin, pominjući velike Tešićeve zasluge oko tog uređenog prostora, kao i pošumljavanja goleti pored Užica.

– Bio je sajdžija Risto čovek neumoran, sa mnoštvom umeća i zanimanja. Pomoćnik vojnog telegrafiste 1878. godine, vojni bolničar, poklisar crkve Svetog Marka u Užicu, vodeničar, baštovan, piljar, preparator ptica, drvodelja, građevinac, šumar…A pre svega vrstan sajdžija (mada je isprva imao problema da u varoši otvori sajdžijsku radnju), koji je održavao i sat na užičkoj Crkvi Svetog Đorđa. Radio je to uz mesečnu platu od 140 dinara, s vremena na vreme popravke vršio i na satu užičke osnovne škole. Ko ga pozove, popravljao je i drvene kućne satove sa kukavicom. Otuda su ga više znali po nadimku Risto kukavica – kazuje Iskrin, pa citira rukopis Tešićevog savremenika Miladina Radovića da je Risto pošumljavao goleti u vreme kad su Užice često mučile poplave:

“Risto Tešić, sajdžija, obrati se opštinskoj upravi i saopšti joj da se protiv vode, koja u varoš za vreme svake kiše uvlači krš i kamen, mora povesti briga i da ta rugoba mora da se spreči. Mislite da su mu to uvažili? Bože sačuvaj! A kad to vidi Risto, on se reši da počne sam koliko može i zna. Obrazuje jedan mali odbor, prvo poče saditi vrbe i trnje kuda se to primiti moglo. Iz semenja trine pošumljavao ogoljena brda i litice…“

Pored zasluga za podizanje Velikog parka, piše dalje Radović, sajdžija je zaslužan je i za obnovu stare crkve na Rakijskoj pijaci (nabavio novu krovnu konstrukciju, popravio zvonik), kao i za postavljanje temelja prvoj užičkoj hidrocentrali (nedavno je obeležila 120 godina postojanja). Po njegovom predlogu, umesto kamena sa ostrva Brač (koga su neki hteli) za temelj zgrade Užičke gimnazije s kraja 19. veka korišćen je ovdašnji kamen sa Zabučja, koji se posle pokazao dugovečnim i za druga zdanja u gradu. Tešić je bio uvažen u svoje vreme, odbornik u opštini, a poznavao je poznate: protu Milana Đurića, Jovana Đaju, Ljubomira Davidovića i druge. Postoji i podatak da je Risto imao osmoro dece, po četiri ćerke i sina.

Risto Tešić sa sinovima, fotodokumentacija Milorada Iskrina

Ali značaj Tešićevog dela za ovaj grad, napominje Milorad Iskrin, u savremeno doba se nedovoljno vrednuje. – O tom zaboravljenom velikanu sada još svedoči samo ulica u Užicu po njemu nazvana. I to s jednim pogrešnim slovom: na tablama piše Ulica Riste Tešića. A on se zvao Risto. Dakle treba Ulica Rista Tešića, tako se u Užicu muška imena govore i pišu – ukazuje Iskrin.

(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.