Ubrzati prolećnu setvu sada je najvažnije
Naši seljaci i u ovim uslovima vredno rade, a ističu da je ovogodišnja setva skuplja za 10 odsto, jer je otežana nabavka repromaterijala, semena, đubriva, kaže prof. dr Nikola Bajić
Užice. – U nezgodnim vremenima važno je čuti glas struke i životnog iskustva. Oboje je u poljoprivredi sabrao prof.dr Nikola Bajić, univerzitetski profesor, direktor užičkog Centra za organsku poljoprivredu, osnivač Zimske škole za poljoprivrednike, aktuelni odbornik, šahista, intelektualac koji gazi svoju devetu deceniju. Zna on dobro šta poljoprivrednici i u ovom vanrednom stanju treba da rade, čemu u poslu da se posvete. Ne izlazi ovih dana iz svog stana, ali ga mnogi iz sela (jer im je uvek pomagao) stalno zovu, pitaju za savete…
– Prvo o ovom virusu: mi agronomi smatramo da je on nastao zbog poremećaja biološke ravnoteže. Godinama smo od prirode uzimali više nego što smo joj vraćali. Nema sumnje da je mnogo korisnije sarađivati s prirodom od delovanja protiv nje. Držim se one misli da će naš život biti zdrav ili nezdrav zavisno od plodnosti zemljišta. Jer sva nam hrana zavisi od toga da li je zemljište zdravo, ono je alfa i omega poljoprivredne proizvodnje. Još je Hipokrat govorio: “Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana“ – kazuje profesor Bajić i nastavlja o sadašnjim radovima u njivi:
– Vreme je prolećnih radova, dani su sve duži i sunca je više, a vlage sve manje. Srećom, pade kiša, ali slaba. Ova prolećna jara setva je najvažnija, najobimnija, traži pravi momenat. Strna žita i trave sejemo čim se može ući u njivu, zato kažu: “Sej me u blato (vlažno tle), dobićeš zlato“. Iza njih ide sadnja krompira, sejanje šećerne repe, suncokreta, soje, kao i cara polja – kukuruza, povrtarskih biljaka… Vrlo je značajno da naši seljaci zatvore zimske brazde na njivama drljačom ili lakšim kultivatorom i time sačuvaju zimsku vlagu u zemljištu. Bitno je da, zahvaljujući zimskoj vlazi, posejano seme klija i tako daje novu biljku, nije dobro da u suvom čeka novu kišu kako bi niklo. Rokovi su presudni u poslu pod otvorenim nebom. Kao u šahu: pravi potez u pravo vreme, ne valja ni pre ni kasnije. Zato treba omogućiti da ova setva bude ubrzanija, da prinosi ne budu umanjeni.
Ove poslove u poljoprivredi, podseća naš sagovornik, narod obavlja između dve kiše, s tim što iskusni seljaci znaju da li odmah iza kiše ili ispred sledeće kiše.
– Čujem se telefonom s našim seljacima, oni vredno rade u ovim uslovima pandemije poštujući mere Vlade Srbije o ograničenom kretanju. Siguran sam da će u optimalnom roku obaviti prolećnu setvu i uz vremenske uslove imati solidne prinose, da će hrane biti dovoljno. Seljaci ističu da je ovogodišnja setva skuplja od lanjske za 10 odsto, jer je otežana nabavka semena, đubriva. Stalno treba imati u vidu da nam je seljak u agrarnom lancu najvažnija karika, jer ako nam je ta karika slaba nema dobrog lanca. Ističem staru izreku “Bogat seljak, bogata država“ – objašnjava profesor uveren da će za poljoprivredu od države, pored redovnih podsticaja, biti i sredstava iz paketa za razvoj privrede.
– Podsetio bih na izuzetan značaj organske proizvodnje i zdrave hrane, neka naša gazdinstva ozbiljno to rade i dobro prihoduju. A sa zdravom hranom i virus se lakše pobedi – dodaje Bajić, zaključujući:
– Čitamo ovih dana u štampi da je čuveni kineski profesor dr Džong Nanšan, glavni epidemiolog u Kini, bio na prvoj liniji kineskih lekara u borbi sa koronom iako ima 84 godine. On kaže: “Ne vredi mnogo ako smo bogati kao ni prvo mesto u ekonomiji ako jedemo, pijemo i udišemo ono što nije dobro“. Njegov sam vršnjak i smatram isto, uveren da je organska hrana budućnost sveta. Čista i bezbedna, pa zato seljake savetujem: “Neka tvoja livada, njiva, voćnjak, povrtnjak bude tvoja apoteka“. Dajem im i preporuku da se sa voćnim vrstama ne spuštaju u ravnicu, a sa žitima ne penju u brda. Naravno, uz opšti poziv da se vratimo prirodi i porodici.
(Objavila “Politika“ autor Branko Pejović)