Danilo i Lazar od rođenja kao braća

Kad je rodila Danila Danijela nije imala dovoljno mleka, pa ga je 10 meseci dojila njena prijateljica Marica, uz svog sina Lazara

Užice – Za Danila Bučevca i Lazara Lazovića, dva simpatična momčića iz Užica od dvadesetak meseci, svi kažu da su braća po mleku. Obojicu ih je, mada nisu rod, dojila i istim mlekom 10 meseci hranila Lazareva majka Marica.

Zbivalo se to tokom 2017. godine, u prvoj godini života ovih dečačića. Danilova majka Danijela Bučevac nakon porođaja nije imala dovoljno mleka, pa joj je u pomoć priskočila njena dobra prijateljica Marica Lazović, koja se porodila samo tri nedelje posle nje, a u mleku nije oskudevala. Dojila je i svog Lazara i Danijelinog Danila, obojica su lepo napredovala i rasla. Danas se dve majke sećaju da su tada nailazile i na pohvale tog postupka, ali i na predrasude.

– Većina je hvalila što sam uz Lazara dojila i Danila. Smatrali su to lepim i korisnim gestom, pominjali nekadašnju tradiciju žena dojilja, braće po mleku i slično. Ali bilo je i onih koji su kritikovali. Čudilo nas je što su nam i pojedini lekari koje smo poznavali rekli da to možda nije dobro. Ipak, nismo se dale pokolebati, istrajale smo na ovakvom dojenju i sada znamo da smo bile potpuno u pravu – priča za “Politiku“ Marica Lazović, defektolog po struci, zaposlena u Školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u Užicu. Ističe se savesnošću na poslu, dobitnica je Svetosavske nagrade grada Užica kao najbolji prosvetni radnik u osnovnoj školi. Sa suprugom Darkom, pored Lazara, ima i četvorogodišnju ćerku Milicu.

Njena prijateljica Danijela Bučevac je diplomirani ekonomista, neumorno radi na vrlo prometnom šalteru u filijali MTS-a u Užicu. Ona i njen suprug Rade, uz mlađeg Danila, imaju i šesnaestogodišnjeg sina Lazara.

– Najpre su nam se muževi upoznali i družili, a onda smo uz njih lepo prijateljstvo razvile Marica i ja. Kad se ona vratila u Užice iz Beograda, gde je jedno vreme živela, počele smo češće da se čujemo i posećujemo. Prepoznale smo bliskost po temperamentu i interesovanjima. Obe smo krajnje iskrene i bez dlake na jeziku, na prvu smo se ukapirale – priča Danijela i podseća kako je počelo to “bratstvo po mleku“.

Dogodilo se da su obe 2016. godine ostale u drugom stanju. Tokom trudnoće gotovo svakodnevno su se čule, a krajem te godine porodio ih je isti lekar u užičkoj bolnici: sve je na porođajima proteklo bez ikakvih teškoća. Danijela je Danila prirodnim putem rodila 25. novembra, a Marica Lazara na carski rez 15. decembra 2016. godine.

– Ubrzo nakon porođaja Danila sam počela da prihranjujem, jer nisam imala dovoljno mleka da ga dojim. A Marica je odmah počela da doji Lazara, imala je poprilično mleka i zbog toga joj je nastao problem s grudima: stalni zastoji mleka praćeni visokom temperaturom. Dolazile su joj babice više puta da reše taj problem, ali slaba vajda. Često smo se tih dana čule i ona mi je pričala o tome. Onda smo zajedno našle obostrano korisno rešenje: kad je Danilo imao mesec dana odnela sam ga kod Marice i ona je i njega podojila. Izvukao je, kao malo stariji i jači od Lazara, više njenog mleka, lepo je dojio kao da mu je Marica prava majka – seća se Danijela.

– To je prijalo Danilu, a ni malom Lazaru nije smetalo povremeno Danilovo društvo pri dojenju. I meni je koristilo, proredili se zastoji mleka, prošla visoka temperatura. Potom sam nastavila da iz dana u dan obojicu dojim, lepo su napredovali. I tako 10 meseci, sve dok nisu napunili godinu dana – dodaje Marica.

Nije, ipak, to dojenje išlo sasvim lako. Isprva je Danijela nosila Danila da ga Marica podoji kod svoje kuće, ali su hladna zima i studen zapretili da se beba prilikom tih odlazaka ne prehladi. Onda je Danilov tata Rade više puta dnevno odlazio kod Lazovića da bi uzeo Maricino mleko kojim su hranili Danila. Povremeno je, kad zatreba, i Maricin suprug Darko donosio Bučevcima njeno mleko, nekad su i taksijem slali preko jednog poznanika taksiste.

Ovu svoju životnu situaciju, kažu, nisu širile po javnosti. Sve se, međutim, pročulo kada su s tim iskustvom osvojile prvu nagradu na ovogodišnjem konkursu užičkog udruženja “Roditelj“ za najlepšu priču o dojenju.

Autor teksta: Branko Pejović

Objavila Politika 16. 08. 2018