Džak jabuka padalica za čašu soka u kafiću

Arilje – Kad je ovih dana voćar Desko Stojković iz Bogojevića kod Arilja prodavao svoje jabuke padalice, one industrijske za dalju preradu, rekli su mu da kilogram otkupljuju za pet do šest dinara. Koliko, zapitao je u neverici Desko, decenijama poljoprivrednik iako ima diplomu inženjera zaštite na radu, znajući da je ova jabuka pretprošle godine plaćana od 15 do 20 dinara po kilogramu. Da, dobro si čuo, rekli su mu na otkupnom mestu u Arilju. Stojković je, bolje nego da baci, prodao svoje jabuke padalice za šest dinara po kilogramu.

– Onda se presabiram: nemam računa tu jabuku ni da pokupim, jer radnik sezonac košta s hranom oko 3.000 dnevno, pa mi treba 500 kilograma ovih jabuka da ga platim. Jedan kilogram preparata za zaštitu kao 1.000 kila padalica, ceo džak od 30 kilograma da popijem jedan sok u kafiću. Ta industrijska jabuka je jeftina, jer se iz ovih krajeva na preradu šalje u Vladičin Han, Kruševac, dok požeška fabrika „Budimka“ sa odličnim preradnim kapacitetima leži zatvorena – kazuje Stojković, uzoran domaćin i predsednik skupštine Asocijacije malinara i udruženja „Vilamet spas“, pa nastavlja:

– Nije bolje ni sa cenom onih kvalitetnijih jabuka koje beremo. Prošle godine je meni i bratu Milovanu rodilo sedam vagona jabuka, ove tri vagona. Većini jabučara je rod upola slabiji od lanjskog. Ali, cena kliza iz godine u godinu kao da jabuke imamo sve više. Prethodnih godina ona zelena greni smit u ovo doba po berbi bila je od 40 do 60 centi, ove ne prelazi 25 dinara. A slabo je i interesovanje kupaca. Izvoz na rusko tržište se smanjio, pominju da im je bliže da uvoze iz Poljske i Moldavije, mada njihove jabuke ni izbliza nisu kvalitetne kao naše. A u onome što se izveze dobar deo kolača uzmu i nakupci, pa kad se sve izdeli slabo šta ostane seljaku kod koga je jabuka rasla. Jedna gajbica za jabuku košta 67 dinara, u nju staje od 13 do 15 kilograma, tako da trošak gajbice pojede tri kg jabuka. Zato ljudi odustaju od proizvodnje, neki i seku ovo voće, kao što je uradio Vitomir Novitović u Dobračama…

Proverili smo: Vitomir iz Arilja zaista je pre mesec dana posekao ceo svoj jabučnjak sa stotinama stabala. – Bio mi je tu plantažni zasad, sa sortama ajdared, jonagold i drugim. Sve sam posekao, jer nemam nikakvu računicu da uz ove cene gajim jabuke. Padalice otkupljuju u bescenje, a branice idu ako Rusi traže, s tim što im cena ne prelazi 30 dinara. Propast je za domaćina kad seče stabla, ali ne valja ni džabe raditi. Zasadiću malinu na tom imanju, valjda s njom neće biti kao s jabukom – priča Novitović.

Braća Desko i Milovan Stojković u Bogojevićima su probali da gaje i maline, jabuke, kupine, krompir. U Deska su četiri njive pod malinom, u Milovana šest takvih njiva, zajedno proizvedu preko tri vagona „crvenog zlata“. Imaju malinjake još od početka osamdesetih, bili su rekorderi latvičke zadruge. NJihove porodice rade na imanju, a u sezoni angažuju i berače, ali su, kažu, došla teška vremena za seljaka.

– Malina se još i drži cenom, da nje nije ko zna da li bi šta proizvodili. Od jabuka, krompira, kupina slaba vajda. Cena kupine ovog leta je bila oko 25 dinara, što je neisplativo: veći je bio trošak berača od naplaćenih količina, pa su neki kupinari odustali od branja, pustili da uzrelo voće propadne, uništili zasade. Krompir je takođe jeftin u otkupu, za kilogram ga plaćaju samo 15 dinara, što ne može da pokrije ni troškove proizvodnje. Prošle godine bacili smo 10 tona neprodatog semenskog krompira – jadaju se braća Stojkovići.

Zbog svega ovoga, po njima, selo nazaduje jer rad i muka nisu plaćeni.

Politika, B. Pejović