KOLIKO JE SKUPLJI ŽIVOT U 2025.GODINI U ODNOSU NA PROŠLU GODINU?
Koliko je skuplji život u 2025. godini u odnosu na prošlu godinu?
Životni troškovi uvek su tema koja izaziva pažnju jer utiče na svakodnevne odluke, planiranje budžeta i osećaj sigurnosti u sopstvenom domu. Kada se osvrnemo na 2024. i uporedimo je sa 2025. godinom, postaje jasno da su promene u cenama namirnica, energenata, usluga i stanovanja značajno oblikovale našu svakodnevicu.
Inflacija, globalna kretanja na tržištu, lokalne politike i standard građana – sve to zajedno određuje koliko ćemo morati da izdvojimo iz džepa za iste stvari koje smo plaćali prošle godine.
Razumevanje ovih promena pomaže da bolje planirate svoje finansije i prilagodite životni stil novim okolnostima, bilo da se radi o osnovnim potrebama ili luksuzu koji sebi povremeno priuštite.
Troškovi stanovanja i režija
Stanovanje je jedna od najvećih stavki u budžetu, a upravo su u 2025. zabeleženi najveći porasti u ovom segmentu. Cene kirija u većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, porasle su za oko 10–15% u odnosu na prošlu godinu. Na to treba dodati i poskupljenje komunalnih usluga – grejanje, voda i struja beleže prosečan rast od 7–12%, zavisno od opštine i načina obračuna.
Mnogi se sve češće pitaju koliko košta upravnik zgrade, jer su troškovi održavanja stambenih zajednica postali vidljiviji deo mesečnih računa. Upravnik zgrade danas više nije samo formalnost, već osoba ili agencija koja brine o bezbednosti, funkcionalnosti i administraciji cele zgrade, što uključuje i troškove koje delite sa komšijama.
Iako cena usluga upravnika zavisi od grada i paketa koji birate, jasno je da se i ovaj segment uklapa u rast ukupnih izdataka za stanovanje.
Povećanje cena režija i usluga vezanih za stanovanje čini da mesečni troškovi domaćinstava postanu sve zahtevniji za planiranje, pa mnogi traže načine da uštede kroz energetsku efikasnost ili racionalniju potrošnju.
Hrana i osnovne potrepštine
Drugi segment koji najviše opterećuje kućni budžet jeste hrana. U 2025. beleži se prosečan rast cena osnovnih namirnica od 8–10% u poređenju sa 2024. Posebno su poskupeli mlečni proizvodi, meso i hleb, dok je voće i povrće zabeležilo manje oscilacije, zavisno od sezone i domaće proizvodnje.
Veliki trgovački lanci sve više nude sopstvene robne marke, koje su povoljnije od brendiranih proizvoda i na taj način pomažu potrošačima da balansiraju troškove. Istovremeno, kupovina na pijacama postaje popularnija jer mnogi potrošači traže svežije i povoljnije opcije.
Promene u cenama hrane često zahtevaju i promene u navikama – manje rasipanje, bolja organizacija obroka i češća kupovina na akcijama postali su deo svakodnevnog života većine domaćinstava.
Transport i energenti
Kada govorimo o transportu, poskupljenje goriva značajno utiče ne samo na one koji koriste automobil, već i na opšte cene usluga i proizvoda. U 2025. litra benzina ili dizela košta u proseku 12% više nego prošle godine. To se direktno odražava na cene javnog prevoza, taksi usluga i dostava.
Cena struje i gasa porasla je u proseku za 9%, što dodatno utiče na kućne budžete, naročito tokom zimskih meseci. Ove promene podstiču ljude da razmišljaju o prelasku na alternativne izvore energije, poput solarnih panela ili toplotnih pumpi, kako bi smanjili dugoročne troškove.
Transport i energenti predstavljaju kategoriju koja diktira rast cena i u drugim oblastima, pa ih treba posmatrati kao osnovni faktor u ukupnom poskupljenju života.
Usluge i pretplate
Digitalne i tradicionalne usluge takođe su poskupele. Internet i kablovski paketi u proseku su skuplji za oko 6%, dok su mobilni paketi zadržali slične cene uz minimalne korekcije. Streaming servisi, pretplate na aplikacije i softvere beleže rast od 10–15%, što može izgledati malo kada se gleda pojedinačno, ali u zbiru čini značajan mesečni trošak.
Mnogi korisnici odlučuju se na tzv. „pretplatnički reset“ – jednom u nekoliko meseci preispituju koje usluge zaista koriste i otkazuju one koje su nepotrebne. Ovaj trend pokazuje da su potrošači postali svesniji i disciplinovaniji u upravljanju digitalnim troškovima, kako bi se lakše izborili sa rastom cena u drugim segmentima.
Slobodno vreme i putovanja
Iako su osnovni troškovi značajno porasli, zanimljivo je da potrošači ne odustaju od putovanja i zabave, već ih prilagođavaju. U 2025. cene turističkih aranžmana u regionu porasle su za oko 8%, dok su međunarodna putovanja skuplja i do 15%. Uprkos tome, sve više ljudi bira kraće izlete i povoljnije opcije, umesto da potpuno odustane od odmora.
Kultura i zabava – bioskopi, pozorišta i koncerti – takođe beleže rast cena ulaznica, ali publika i dalje pokazuje interesovanje. Ljudi sve češće biraju iskustva umesto materijalnih stvari, pa se u budžetima nalaze mesta i za ovakve izdatke, iako su cene više nego ranije.
Kada se sve sabere, život u 2025. u proseku je skuplji za 10–12% u odnosu na 2024. godinu. Najveći rast beleže stanovanje i režije, hrana, energenti i transport, dok se usluge i slobodno vreme prilagođavaju novim ekonomskim okolnostima.
Ključ opstanka u ovakvim okolnostima leži u boljoj organizaciji, racionalnijem trošenju i planiranju. Potrošači traže načine da uštede, bilo kroz kupovinu na akcijama, smanjenje pretplata ili ulaganje u dugoročna rešenja poput energetske efikasnosti.
Iako je život skuplji, ljudi se prilagođavaju – i to pokazuje da je finansijska disciplina postala neophodna veština svakog domaćinstva u 2025.
Tekst:AVOKADO