Na pojilo kroz sneg do pojasa

Zlatar – Sneg je nakratko i u planinama prestao da pada, ali u zabiti Zlatara još ima smetova od nedavnih snežnih padavina.

Miloš Pejović u smetovima sa volanom (Foto lična arhiva)
Miloš Pejović u smetovima sa volanom (Foto lična arhiva)

U jedan takav u Drmanovićima, nedaleko od svoje kuće, upao je Miloš Pejović vodeći volove na obližnje pojilo. S lopatom u rukama, jedva se nekako probijao kroz sneg do pojasa.

– Nanelo je prilično, pa pravim prtinu do pojila. Moji volovi Golub i Baljo znaju kuda treba. Njihov prirodni nagon govori im da idu onuda kuda su već prošli, gde je postojala utabana staza, pa uz njih nema promašaja – kazuje Miloš.

Kuća Pejovića je na samcu, na nadmorskoj visini od 1.475 metara kojom oko 300 dana u godini duvaju planinski vetrovi. Na dva i po kilometra im prve komšije, porodica Drobnjak. Selo Drmanovići je na osmom kilometru puta koji od Nove Varoši vodi ka Sjenici. I uvek je zimi mnogo snega u ovim šumovitim dubinama Zlatara.

Miloš, penzioner, živi ovde sa suprugom Radom i sinom Novakom. Novak redovno putuje odavde na posao u Novu Varoš, po struci je diplomirani inženjer poljoprivrede, a radi kao upravnik ribarskog područja Rezervata „Uvac“. Priznaje da ta putovanja nisu prijatna po ovakvom snegu:

 – U smetovima mi je ovih dana ostao zaglavljen auto „zastava pikap“, pa do asfaltnog puta oko kilometar pešačim, a onda taksijem do posla. Navikao sam, ide to nekako. S obzirom da ovuda redovno čiste obližnje pravce prema Vodenoj Poljani i manastiru Svetog Kozme i Damjana, nudili su da čiste i ovaj seoski put prema našoj kući. Ali nama od tog čišćenja veća šteta nego korist. Kad prođu mašine utaba se staza, a oko nje stvore visoki snežni nanosi, pravi bedemi. Posle kad novi sneg padne i zaduva kako ovde ume, na putu ostane najviše snega koji ni u proleće, kad svuda okopni, kod nas nikako da spadne. Jednom su čistili, pa ni do juna s puta nije okopneo. Zato sami prtimo stazu, gazimo da može da se prolazi – priča Novak Pejović.

Zbog ovakvih zimskih uslova domaćinstva u ovom kraju s jeseni se snabdevaju dovoljnim količinama hrane, ogreva, žita za stoku. Uredna im je isporuka struje, tu je i signal mobilnog, pa lože vatru „da šporet pucketa“ i žive sa snegom.

– Ma da sada imam 30 godina pobegao bih odavde – veli u šali i zbilji Miloš, koji je ceo život pešačio ovim krajem, školu završio u Akmačićima i Novoj Varoši kao đak pešak. Ali to tiho govori, da njegov Novak ne čuje. A supruga Rada, koja sprema ručak za šporetom u uvek toploj kući, vrti glavom na ove Miloševe reči…

Politika / Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.