Safija tka i u 86. godini

Mada je nedavno ušla u 86. godinu, Safija Omerović, iz zaseoka Nadumci kod Tutina, još je zdrava i vitalna, odlično vidi i čuje, besprekorna je prelja, vezilja i tkalja, u kreiranju i tkanju čuvenih pešterskih ćilima nema joj premca „od Novog Pazara do Tutina i dalje, sve do Sjenice i Prijepolja“, i ima vremena i snage da sama održava svoju baštu i cvetnjak kojima se ponosi, pišu Novosti.

– Volim da je oko mene sve lepo i šareno, kad je leto i kad mi je bašta puna cveća, iznesem ćilime, gledam ih, uživam u bojama i kreacijama, kombinujem i razmišljam: kako da smislim i na ćilim prenesem neku novu i još lepšu šaru… Mislim da mi ljubav prema tkanju i ćilimarstvu mnogo pomaže u životu, da mi daje neku posebnu snagu i da mi održava vitalnost i dobro zdravlje – priča Safija, i s ponosom nam pokazuje vrt koji sama okopava, cveće koje za svoju dušu neguje i ćilime koje je spremila za jednog Italijana i za dvojicu Sandžaklija – jednog na radu u Nemačkoj i drugog koji živi u Americi.

– Izrada ćilima traži mnogo znanja, iskustva, strpljenja i kreativnosti, potreban je, naravno, i dobar vid, a ja ga, hvala bogu, još imam. Sve radim ručno, od pripreme vune pa do tkanja poslednje niti. Nije mi teško da na jednom ćilimu radim mesecima, nekada i po pola godine, ili da na jednoj šari ostanem po nekoliko dana samo da ispadne onako kako sam zamislila – priča Safija, i naglašava da od tkanja ćilima još može da izdržava samu sebe, jer je potražnja odlična, a cena dobrog ćilima je, u zavisnosti od veličine, kvaliteta vune, kreacije i boja, i po nekoliko hiljade evra. U svom poslu ima i punu podršku sina Mersudina (jednog od najboljih stočara u ovom kraju) i njegove porodice.

– Tkanjem se bavim od devojačkih dana. Učila sam zanat od majke, drugarica i komšinica. Za razbojem sam neprekidno duže od šest i po decenija, ni sama ne znam koliko sam ćilima izatkala. Kad bih sve sastavila, verovatno bih mogla da prekrijem nekoliko fudbalskih igrališta. Bilo je i lepih para. Danas više radim iz zadovoljstva i uvek jedva čekam da sednem za razboj. Nikada ništa ne crtam i ne skiciram, mušterije mi obično donesu mustru ili mi ispričaju šta žele, a ja to „snimim“ i zabeležim u glavi. Na kraju sve ispadne milimetarski precizno, onako kako smo se zajednički dogovorili i kako smo želeli – dodaje Safija, i nada se da će, bez obzira na to što je uveliko u devetoj deceniji života, još dugo tkati i da će njeni ćilimi ukrasiti još mnogo stanova i kuća u Novom Pazaru, Beogradu, Sarajevu, Skoplju i širom Evrope.

RODILA DEVETORO DECE…

Uz kućne i poljske poslove, i ostajanje za razbojem do kasno u noć, Safija je s pokojnim suprugom Hajrom Omerovićem izrodila, odgajila i na pravi put izvela devetoro dece. Troje, nažalost, više nisu među živima, ali se zato ponosi četvoricom sinova, dvema ćerkama i velikim brojem unučadi.

UMETNICI U MAJSTORIJAMA

Ćilimarstvo na Pešteru, poznatom po stočarstvu, kvalitetnoj vuni i kreativnim tkaljama, ima vekovnu tradiciju – jedno vreme svaka druga porodica živela je od izrade ćilima i tkanja. Iako bez ikakvog školskog obrazovanja, žene s Peštera prave su umetnice u ovom poslu. Svojim majstorijama svojevremeno su oplemenile Dvor u Beogradu, a specijalne ćilime izatkale su i za svadbu kralja Aleksandra.

PressLider