STAZOM PATRIJARHA PAVLA

Putevi ili šumske staze, makadam ili asfalt, spust ili uspon… Na koju god stranu da krenete u regiji Zapadna Srbija očekuju vas fantastični predeli, vidikovci, skrivene lepote, zanimljiva istorija i legende o mestima i ljudima, darovi kulturnog nasleđa. Koje valja upoznati kroz aktivan odmor.

Stefan Lukić, mladi Čačanin koji voli putovanja i avanture, biciklom po Evropi prešao desetine hiljada kilometara, a kreira projekte signalizacije za bicikliste i planinare, foto: TO Zapadna Srbija

Na našim prostorima ekspanzija cikloturizma, planinskog biciklizma, planinarenja i pešačenja, kao vidova aktivnog odmora, dogodila se nekoliko godina pre pandemije. Svakodnevica su postali susreti sa ljubiteljima prirode na biciklima i hajkerima sa velikim rančevima na leđima. To je bio potpuni kontrast u odnosu na početak milenijuma, jer je Balkan kaskao za razvijenim evropskim zemljama u spoznaji lepote boravka u prirodi. Razvojem, pre svega, IT industrije i novih navika došlo je do naglog interesovanja za češćim “begom“ iz zatvorenih prostora i urbanih sredina.
Regija Zapadna Srbija nudi mnoštvo terena za istraživanje i višenedeljni boravak na Tari, Sjeničko-pešterskoj visoravni, Kamenoj Gori, Goliji, Zlataru, Zlatiboru, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, Dragačevu, kanjonu Mileševke ili Đetinje…A opet će ostati neki neistraženi kutak, vrh ili vidikovac zabeležen u avanturističkom tefteru za naredni vikend ili mini-odmor. Počela je spoznaja lepote zemlje u kojoj živimo: da odmor može da bude i vikend šetnja okolnim planinama, a doživljaji često intenzivniji od onih sa konvencionalnih letnjih odmora.

Napredak gps aplikacija i drugih softvera koji olakšavaju kretanje u prirodi, čak i nemarkiranim stazama, doprineo je širokom interesovanju za celodnevne šetnje ili vožnju na dva točka. Ipak, kao i svaka nagla ekspanzija i ova nije ostala imuna na negativne efekte. Platforme koje nude besplatno preuzimanje gpx fajlova nemaju razvijen sistem kontrole članova sajta koji trekove snimaju i postavljaju na svima dostupnu svetsku mapu. Zainteresovani, u velikom procentu bez iskustva boravka u prirodi, kreću u avanturu bez adekvatne opreme, hrane, vode. Kako bi se sprečili ovakvi slučajevi gubljenja duboko u planini, kako bi se i najiskusnijim avanturistima kretanje stazom učinilo lakšim i bezbrižnijim, neophodno je postavljanje turističke signalizacije. Na sve veće zahteve na terenu trude se da odgovore turističke organizacije, lepi primeri su projekti signalizacije na prostoru regije Zapadna Srbija: Pešterskog polja, Dragačeva, Tare, Ovčarsko-kablarske klisure, planine Jelice, Zlatibora…

Pored prirodnih atrakcija, lepoti i atraktivnosti rute najviše doprinosi kulturno-istorijsko nasleđe. Činjenice, legende ili događaji postaju osnova za kreiranje tematske staze, gde se pored uživanja u prirodi može dosta i naučiti.

Najnoviji primer tako kreirane tematske staze je na planini Vujan. Planinarsko-pešačka “Staza patrijarha Pavla“ je šumska staza duga gotovo sedam kilometara. Startna tačka joj je u Atomskoj Banji Gornja Trepča, a ciljna kod manastira Vujan. Projekat je obuhvatio obeležavanje preko 30 lokacija-raskrsnica planinarskim putokazima i orijentacionim tablama koje prikazuju tehničke detalje, poput visinskog profila, pređene kilometraže, pozicije na stazi i drugog. Takođe, postavljeno je i 15 tematskih tabli sa mislima i citatima patrijarha Pavla. Šetnja planinskim stazama, banjska voda i mir manastira Vujan pomogli su 1946. godine da se ovde od teške bolesti izleči Gojko Stojčević, koji je kasnije nastavio monaški put i postao patrijarh Pavle. Staza nije previše zahtevna i potrebno je oko dva sata šetnje kako bi se stiglo do cilja.

PressLider / Elektronske novine TO Zapadna Srbija

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.