Bajka u cveću usred Užica

Kućicom brvnarom i cvetnim vrtom Užičanka Dragica Đoković oplemenila je prostor u centru Užica, gde je odgajila i stablo banane pet metara visoko

Užice. – “Osmeh molim“, piše na vratima cvećare neobičnog izgleda “Vivaldi“ u centru Užica. To je jedna nevelika oslikana brvnara, kućica u cveću kako je zove njena vlasnica Dragica Cica Đoković. Žena nasmejana, što i od mušterija očekuje, svom poslu vrlo posvećena.

Kažu Užičani za tu cvetnu brvnaru da je kutak lepote, boja i mirisa usred sivila asfalta i parkiranih vozila. Originalan ukras gradskog centra. Tu se odmah spazi da je svaki detalj, unutra i spolja, osmišljen i s umećem postavljen. Unutra bogatstvo cveća i ljubaznost osoblja. Osmeh ne kao fraza, nego životni moto i neminovan ishod susreta s cvetnom čarolijom.

Napolju oko cvećare, u do pre dve godine zapuštenom Radišića prolazu, sada je uređen šarolik vrt. Dragica je uz ostalo raznovrsno bilje – tu su perene otporne na zimu (podnose mraz i od -20), crvena šljiva, tuje, žalosni brest, saliks (ukrasna vrba), kao i ranije zasađeni stablo breze i medonosna evodija – posadila u ovom malenom vrtu i jednu bananu. Čije je razgranato stablo, ovde među soliterima u gradu okruženom planinama, pet metara izraslo. Živi tu ova banana već godinu i po i još se čekaju njeni plodovi. A biće ih, veruje vlasnica cvećare.

Time je gradski prolaz ličnom inicijativom oplemenjen, kućica u cveću pažnju privlači. A Dragica je, uz to, zajedno sa suprugom dr Goranom Tošovićem, poznatim užičkim hirurgom, kod njihove kuće u naselju Mendino brdo stvorila cvetnu baštu za ponos. Proglašenu najlepšim užičkim dvorištem.

– Svojom bezgraničnom ljubavlju prema cveću i neumornim radom, uz podršku i pomoć supruga Gorana, uspevam da ostvarim željeno. Ljubav je prvi uslov za sve, najvažnija energija koja me nosi u životu i u ovom poslu. A cveće, svojom lepotom i mirisima, trostruko vrati uloženupažnju. Smatram da ljubav, posvećenost i mnogo rada daju rezultat u svakom poslu – priča za “Magazin“ Dragica Đoković, rodom iz Ivanjice.

Kavaljeri vole ruže

– Užičani rado kupuju cveće. Muškarci su pravi kavaljeri, vole cvećem da iznenade voljenu osobu i bez naročitog povoda. Oni najčešće kupuju ruže i poljsko cveće, neretko i saksijsko. Užičanke najradije kupuju bukete poljskog cveća, sa više vrsta, vešto aranžirane. U cvećari mi u poslu pomažu moje vredne radnice Selena, Jelena i Dajana, mlade mame koje vole cveće kao i ja – kazuje Dragica Đoković, sada već baka, od ćerke Jelene ima unuka Stefana i unuku Teonu.

Odrasla je ona u toj lepoj varoši na Moravici, potekla iz kuće gde su njeni (sada pokojni) majka Raša i otac Darko imali baštu i razvili joj ljubav prema cveću. Iz Ivanjice je i njen suprug Goran, njih dvoje su ljubav iz gimnazijskih dana. Ali život ih je posle te rane mladosti vodio različitim putevima.

Dragica je došla u Užice s namerom da, talentovana za glumu od detinjstva, zaigra u užičkom pozorištu. Odlučila je, ipak, da završi Višu pedagošku školu (studirala potom i pedagogiju na Filozofskom fakultetu) te radila jedno vreme kao vaspitač. Ovde se udala, osnovala svoju porodicu, dobila ćerku Jelenu (koja je inženjer šumarstva) i sina Bojana (elektroničar po struci, posvećen cveću i cvećari koji će taj posao nastaviti).

Dragici je devedesetih godina vlasnik užičke cvećare “Atrijum“ ponudio posao. – Na tu ponudu da radim u cvećari osetila sam leptiriće u stomaku, kakve oseća ko se prvi put zaljubi. Cveće sam uvek volela, taj posao me privlačio. U “Atrijumu“ sam otkrila sve tajne cveća, pravljenja aranžmana, rada s mušterijama. Reših da se oprobam sama u ovoj profesiji. Otvorila sam svoju cvećaru “Vivaldi“ 2000. godine. I to u neposrednoj blizini ove sadašnje kućice, u koju sam cvećaru preselila pre dve godine.

Svoj brak imao je i Goran po završenoj medicini, u njemu dva sina: Đorđa (sada stomatologa) i Damjana (hirurga koji je krenuo očevim stopama). No život je nepredvidiv: ni Dragici ni Goranu prvi brakovi se nisu održali. Sudbina ih je u Užicu, posle one gimnazijske ljubavi u Ivanjici, ponovo spojila, Od 2008. žive zajedno, skladno i srećno. Decu redovno okupljaju, svi zajedno se druže.

– Goran i ja smo zaista jedno za drugo, sa sličnim sklonostima. U cveću i on uživa. Nije mu teško ni kada se umoran od zahtevnih operacija vrati iz bolnice da mi pomogne oko cveća. Veoma voli košarku, predsednik je užičkog KK “Sloboda“ – kaže o suprugu Dragica, dok se doktor Goran slaže i dodaje: – Cveće me opušta, ulepšava život. Raduje me što je Dragica tako posvećena cveću i toj svojoj profesiji.

Gde se kriju Ivica i Marica

Užička cvetna brvnara zanimljiva je mnogima. – Svraćaju ne samo da kupe cveće, nego se i pred kućicom fotografišu. Strani turisti koji su se odmarali na Zlatiboru i u okolini takođe su navraćali, znatiželjni da vide šta je ovo. Organizovano su dolazila i deca iz vrtića. Slikali su se mališani pred kućicom u cveću. Misle da je bajka, tražili su patuljke, Ivicu i Maricu… – priča nam vlasnica cvećare, koja za svaki praznik i poseban povod originalno okiti i ulepša tu kućicu.

Priznaje njegova supruga da je Goranova zamisao bila da se napravi kućica brvnara u cveću i vrtom uredi zapušteni prolaz. Tu ideju je Dragica sprovela u delo. – Goran je osmislio kućicu i baštu u ovom prolazu, trudio se i da grad odobri uređenje ovog prostora na takav način. Gradska uprava nam je izašla u susret i to dozvolila. Brvnaru su umešno napravili majstori stolari iz Užica otac i sin Momčilo i Goran Udovičić. Uređen je i zid pored kućice, oslikan muralom koji je uradio mladi arhitekta Pavle Pavlović, naslikavši pticu koja hrani ptiće u gnezdu. Sada imamo jedinstvenu cvećaru u gradu i kutak koji ljude privlači – ponosna je vlasnica.

Njihov prvi cvetni raj je pored porodične kuće u naselju Mendino brdo, na periferiji grada. Tu, na 11 ari, imaju divno dvorište. Prvo su 2008. ovde posadili voće (domaće, ali i kivi, smokvu, bananu), potom i mnoge ukrasne biljke. Dve fontane spojene potokom i uređene prirodnim kamenom (donetim sa Drine i Zlatibora) ulepšavaju taj kućni vrt. Za njega su Dragica i Goran dobili gradsku nagradu za najleše dvorište u Užicu 2015. godine. Iza tog uspeha, ističe Dragica, stoji velika ljubav prema biljkama i svakodnevna briga o njima. U proleće posebno.

S tim što je cvećara u centru grada sada u prvom planu. Radi “Vivaldi“ neumorno, u sva četiri godišnja doba, kao kod kompozitora Vivaldija.

(Objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović, fotografije Slobodan Jovičić)