Do banje i gradine kroz tunele uz Rajske otoke
Užice – Uz reku Đetinju na izlazu iz Užica, među stenama koje okružuju klisuru, trasom nekadašnje „ćirine” uske pruge, odnedavno vijuga asfaltni put. Kroz tunele, pored brane na Đetinji, Rajskih otoka i Sunčanog vira, s mnoštvom mesta za izlet u nenarušenoj prirodi, gde samo ptice pevaju, uređeno je šetalište od užičke plaže do Staparske banje, dugo preko sedam kilometara.
Po lepom danu na stotine biciklista i šetača začas osvoje ovaj kutak divljine nadomak civilizacije. Šeta i staro i mlado, bicikala je sve više. Nedavnim otvaranjem lifta-platforme stvoreni su uslovi i da majke s decom i osobe sa invaliditetom lakše izađu na železnički most kod plaže, odakle šetalište počinje.
Užičani se ponose tom izuzetnom stazom: ona je, kažu, njihov najbliži izlaz u prirodu, najlepši put ka zapadu. I ranije im je ovaj kanjon bio privlačan, ali nepristupačan, kroz neuređene tunele i rupe na „ćirinoj” trasi, s koje su odavno skinute šine. Sada se prilazi lako, a priroda nije narušena: ulaganjima grada asfaltirana je staza, osvetljeni pojedini tuneli, postavljene klupe, uređen prostor, dok je Ministarstvo pravde omogućilo gradnju lifta-platforme.
– Duž kanjona reke Đetinje i trase „ćirine” pruge od 2014. godine asfaltirali smo šest kilometara, napravili sadržaje i stvorili najlepše šetalište. Ti radovi koštali su oko 500.000 evra, pri čemu smo imali pomoć „Puteva Srbije” od oko 200.000 evra – kaže gradonačelnik Užica Tihomir Petković.
Staza je, po njegovim rečima, pogodna i za bicikliste i zvanično je uvršćena u mrežu zelenih staza. Ovog vikenda na njoj se održava masovni „Užički biciklistički karavan”. Pogoduje biciklistima rekreativcima, jer je vešto projektovanje stare „ćirine” trase s početka prošlog veka omogućilo da se izražena visinska razlika savlađuje postepeno, pa sada nema većeg napora pri okretanju pedala.
Novom stazom se stiže do nedovoljno poznatih lokaliteta, pre svih Staparske banje, Staparske gradine, „Rimskog groblja” i drugih ovdašnjih zanimljivih mesta. Izlazi ispod užičkog Starog grada, čija se rekonstrukcija najavljuje ovih dana, pa će biti njegov prirodan nastavak, objašnjava Petković i dodaje:
– Ovim šetalištem došli smo do Staparske banje, o kojoj smo razgovarali sa stručnjacima beogradskih fakulteta. Planiramo da obavimo analizu tople vode i mogućnosti te banje. Taj posao će koštati, ali treba da utvrdimo kakve su šanse da se ovde investira u bazene i druge sadržaje.
O Staparskoj banji, gde je više termalnih izvora, nema dovoljno stručnih saznanja. Dugo je bila zapuštena, kao kakvo blatište. U novije vreme entuzijasti su ozidali poneki manji bazen. Ima kupača, ali je sve neorganizovano. Ističu da voda pomaže kod oboljenja kože i reume. „Kažu da je dobra za koske i prolećni progon zimske tuge iz celog tela. Temperatura vode je 31 stepen”, piše o Staparskoj banji Dragan R. Filipović.
U blizini su i dva značajna arheološka lokaliteta, samo delimično istražena. Jedan je Staparska gradina, stara kao Vinča, a drugi „Rimsko groblje”. Zapisano je da su Staparsku gradinu, koja je na 11. kilometru zapadno od Užica, arheolozi detaljno istraživali krajem pedesetih godina prošlog veka, te da su tada ustanovljeni tragovi tri horizonta stanovanja: najniži i najstariji sloj odgovara neolitu, srednji vinčansko-pločničkoj fazi, a treći je iz bronzanog doba. Otkriveni su ostaci nadzemnih stambenih objekata, kao i zemunice u najdubljem sloju. Eksponate nađene na lokalitetu praistorijskog naselja u Staparima čuva Narodni muzej Užice.
Na „Rimskom groblju”, u staparskom zaseoku Mojkovići, nalaze se ostaci velikih nadzemnih kamenih ploča pravilnog oblika. Ispitivanja ovog lokaliteta nisu završena. Pre dve godine meštani su ovde otvorili javnu česmu.
Gradonačelnik Užica najavljuje da se spremaju aktivnosti oko tih prastarih vrednosti.
– U toku je izrada idejnog rešenja za projekat kojim ćemo konkurisati u ministarstvima kulture i turizma da ta dva lokaliteta stavimo u funkciju turizma Užica. Zajedno sa srednjovekovnom tvrđavom Stari grad, čiju rekonstrukciju ubrzano pripremamo uz pomoć Emira Kusturice, akademika Branislava Mitrovića i Nikole Selakovića, za stvaranje izuzetnog turističkog proizvoda – ističe za naš list Tihomir Petković.
Politika / Branko Pejović