Čovek napadnut tehnologijom

Užice – Na minulom 21. pozorišnom festivalu u Užicu stručni žiri, kojim je predsedavao Dejan Mijač, odlučio je da nagrada „Ardalion” za najboljeg mladog glumca ili glumicu – što je ujedno i „Politikina” nagrada „Avdo Mujčinović” – dodeli Vanji Jovićević koja je upečatljivo odigrala ulogu kneginje Zorke u predstavi Crnogorskog narodnog pozorišta „Šćeri moja”.

Vanja je od „Politike” dobila diplomu kao i umetničku sliku, rad mladog užičkog umetnika Miloša Milićevića. Tako je Miloš (25), darujući grafiku „Proždiranje”, svoju stvaralačku umetničku mladost uklopio s ovom nagradom za mlade dramske umetnike iz teatara regiona.

Miloš Milićević je od malih nogu uz umetnost. Završio je užičku Umetničku školu, stekao diplomu beogradskog FLU-a na odseku grafike, nedavno završio i master studije. Sada stvara u svom rodnom gradu, izlaže u našim gradovima, a dela su mu stigla i u daleki Hongkong na „Grafik art fijestu” gde su u ozbiljnoj konkurenciji ušla u uži izbor.

Upravo u izložbenom prostoru užičke Jokanovića kuće traje zajednička postavka Miloševih grafika i radova njegovog vršnjaka Gorana Simjanovskog pod imenom „Refleksije”.

 – Preda mnom je period dokazivanja, računam da je prvih deset godina najteže. I znam da u umetnosti ostaju samo najuporniji – uvodi nas u priču o sebi talentovani Milićević, stvaralac u bakropisu, suvoj igli, akvatinti.

Svojim delima Miloš govori o dehumanizaciji čoveka, tako je nazvao i svoj master rad. Kaže da su mu se od druge godine studija počele da rađaju ideje s takvim pogledom na svet i da one traju.

– Bavim se pitanjem čoveka današnjice i opstanka njegove duhovnosti u vremenu u kome mašine preuzimaju ljudsku ulogu. Ta duhovnost nestaje, a treba je sačuvati. Kroz svoje radove pokušavam da napravim lični osvrt na savremeno društvo u kome mašine i tehnologija čoveku oduzimaju smisao njegovog postojanja. Progovaram o tom sukobu živog i neživog, ljudskog i mašinskog, o borbi s okovima s kojima se rađamo u ovom vremenu – objašnjava umetnik.

Na njegovim grafikama vidljive su mašinsko-ljudske figure, u njima je ono čovekovo skrajnuto. Figura je zarobljena elementima mašina, ali pokušava da se oslobodi stega i doživi humanizaciju.

– Privlači me i umetnost pećinskih i drevnih civilizacija, gde se jedna vrsta mitologija saopštava likovnim izražavanjem. Ne bih, naravno, voleo da se vraćamo u drevna vremena i pećinskom čoveku, ali mašine i tehnološka dostignuća nam zaista prete – dodaje.

Sa studija u prestonici vratio se u Užice, gde oprema svoj atelje. Šalje radove u svet, i njega privlače kulturne metropole, ali ipak želi da stvara i živi u zavičaju. Ovde se, uz ostalo, decenijama organizuje internacionalni bijenale grafike „Suva igla” gde je u izloženim delima on uvek tražio svoju duhovnu hranu i stvaralačku energiju. Miloš je uporan, svakodnevno umetnosti posvećen. I rešen da se dokazuje. Ne fali mu ni strpljenja, ni upornosti.

Politika / Branko Pejović