Danas je Sretenje! Sećamo se Prvog srpskog ustanka i prvog ustava Srbije!
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Sretenje Gospodnje, prvi susret Boga i čoveka pod svodovima hrama, a naša zemlja obeležava Dan državnosti!
U pravoslavnoj crkvi je uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu, jedan od najsvečanijih događaja praćen rečima koje pravedni Simeon Bogonosac izgovara sa Bogomladencem u naručju i ujedno jednom od najlepših pravoslavnih večernjih molitvi – „Otpusti sada raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…“
DANAS SE SEĆAMO PRVOG SRPSKOG USTANKA I PRVOG USTAVA SRBIJE!
Srbija danas proslavlja Dan državnosti u znak sećanja na Sretenje 1804. Godine. Na današnji dan 1804. godine započela je srpska revolucija, koja je označila početak oslobađanja balkanskih naroda od Turaka. Iako je uspeh revolucije bio promenljiv, na kraju je – decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti Knjaza Miloša Obrenovića – krunisana uspehom.
Svi drugi nacionalno revolucionarni pokreti balkanskih naroda protiv Turske bili su plod ugledanja na Srbe, uključujući i grčki ustanak 1821. godine. Na Sretenje 1804, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – ubrzo poznat kao Crni Đorđe-Karađorđe.
Po rečima velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom. Karađorđe je, tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813) između ostalog, u sklopu obnove srpske državnosti, ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, što je nesumnjiv pokazatelj dalekovidosti i vizionarstva.
Tako je septembra 1808. godine u Beogradu besedom Dositeja Obradovića „O dužnom počitaniju k naukama“ počela s radom Velika škola, daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu. Na Sretenje 1835, u Kragujevcu je donet prvi ustav Kneževine Srbije, ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Međutim, ovakvo ustavno rešenje odmah je izazvalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, i ustav je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim: u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija u sastavu federalne Jugoslavije je četiri puta usvajala ustav, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. i to je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno Državne zajednice SCG.
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Izvor: Politika