Danas su MATERICE, NAJVEĆI praznik majki i žena
Srpski pravoslavni vernici danas slave Prepodobnog Spiridona Čudotvorca i Materice. Ovaj praznik pada uvek u drugu nedelju pred Božić.
Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Tog dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detince.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”.
Na isti način se vežu sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i pri našim hramovima, naročito po gradovima.
Bogomoljne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kojem učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene.
One im se “dreše” poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
Materice uvek padaju nedelju dana posle Detinjaca, hrišćanskog praznika dece i roditelja, ali i nedelju dana pre Očeva (Oca), praznika svih muškaraca koji su postali tate. Ova tri praznika imaju za cilj da učvrste jedinstvo u porodici kao nukleusu hrišćanskog sveta.
Na Materice se prema običaju sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak.
Nekada se na Materice pevalo:
“Dobro jutro gazdarice,
došle su vam Materice,
Mi smo došli znaš,
da nam nešto daš”.
Majke, a i bake, na ovaj dan spremaju veliki ručak, na kojima se okupljala rodbina, a posle čestitki i ručka, bi se čak i zaigralo i zapevalo. Pošto praznik pada u vreme božićnog posta, pa je obavezna posna hrana.