Godinu dana od smrti Zorane Kojić: „Bili ste simbol hrabrosti i primer pravog borca“

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se na današnji dan, 26. 11. 2016. ujutru, dogodila u selu Cvetke na magistralnom putu Čačak – Kraljevo život je izgubila vlasnica Karate kluba „Nemanja“ i nekadašnja reprezentativka Jugoslavije Zorana Kojić

KK “Nemanja” koji je osnovala 2003. godine u čast svog sina, a uz pomoć svojih i Nemanjinih prijatelja, nastavio je sa uspešnim radom. Zahvaljujući energiji, borbenosti, željom za uspehom i svemu onome čemu ih je Zorana učila članovi kluba nastavili su putem koji su zajedno sa njom godinama gradili. Klub je preuzela Marija Paunović, dugogodišnji član KK ”Nemanja” koja iza sebe ima uspehe vredne svakog divljenja i koja klupske vitrine puni svetskim, evropskim i balkanskim medaljama. Pored Marije tu je i trener Branko Nikolić koji je, kao i ona, prve karate korake napravio uz Zoranu Kojić.

Prema Marijinim rečima KK „Nemanja“ je uvek bio klub gde nisu pravljene razlike, klub gde se sa puno ljubavi učilo o karateu, a da je, kako kaže, Zoka svima bila mnogo više od trenera, druga majka, prijatelj…

„Zorana je u ovom klubu stvorila velike šampione, pre svega dobre ljude. Svu svoju ljubav preusmeravala je na decu i na sve nas u klubu. Težili smo da budemo drugačiji i bili smo. Da je ovaj klub poseban po mnogo čemu, to znamo samo mi, koji smo bili i još vek smo deo njega. Razlog tome je upravo snaga i energija koju nam je naša Zorana usadila. Uvek je bila tu za nas, uvek smo mi bili prioritet, trudila se da nam pomogne u svemu, da nas posavetuje, bezuslovno i sa puno ljubavi. Bili je simbol hrabrosti i primer pravog borca. Bila je perfekcionista, profesionalac u svemu što je radila, ali pre svega bila je izuzetno dobar čovek“, ističe Marija Paunović.

Prošla je godina od njenog iznenadnog odlaska. Čačak je ostao bez žene koja je bila sinomim vrhunskog sportiste i jake žene koja je, i pored svega što je zadesilo, smogla snage i sa svojom armijom, svojim „Nemanjićima“ krenula u osvajanje karate sveta. Bila je pravi heroj, anđeo na zemlji. Pravi primer ljudima da se bore i nikad ne odustaju, jer ona nije!

Njeni sledbenici i naslednici koji su nastavili njenim putem uspeha, članovi KK“Nemnja“, kako kažu, ne mogu još uvek da se pomire sa činjenicom da Zorana nije sa njima.

Na godišnjicu njene smrti članovi KK „Nemanja“ napisali su pismo:

„Ne možemo rečima opisati koliko nas je svaki trenutak u ovoj godini podsetio na Vas, Vaš duh, humor, osmeh i one Vaše čuvene i predivne kovrdže. Nastavili smo dalje, uspešni smo, okupili smo neke nove klince, sve je onako kako bi Vi želeli. Obučemo kimona, uđemo u salu, sve je isto, ali za nas, Vaše učenike, nije isto, nedostajete Vi. Onda se setimo Vaše snage i kako bi Vi voleli da se osećamo i šta da radimo, sa velikim uzdahom, ali neobjašnjivom snagom vratimo osmeh na lice i počinjemo sa treningom. I nemojte da brinete, trudimo se, odlazimo na takmičenja, osvajamo medalje, branimo i ime i boje Vašeg kluba. Svi znamo da VOLJENI NIKADA NE UMIRU DOK ŽIVE ONI KOJI IH VOLE I KOJI SE SEĆAJU, a Vi i Vaš Nemanja nikada nećete biti u zaboravu. Vaša imena će se spominjati i živeti kroz sport koji ste oboje voleli, kroz karate. Najdraži treneru, nikada Vam nećemo reći ZBOGOM, i nikada se od Vas nećemo oprostiti. Mi osećamo Vašu podršku, iako ste sada na nekom drugom mestu, osećamo da ste uz nas zajedno sa Vašim Nemanjom. Vole Vas neizmerno Vaši Nemanjići“.

Zorana Kojić rođena je 26. avgusta 1956. u Vitanovcu. Oni koji su je poznavali pričaju da je vodila skroman život. Ta skromnost vrednovana je kao vrhunska vrlina, bila je preduslov za razvoj drugih karakternih osobina koje krase dobrog čoveka, a stara izreka je govorila: “znak velikana je skromnost, a sitnodušje se vozi u kočiji samoljublja”.

„Uvek je isticala da je najbitnije da čovek u životu bude okružen ljudima koji ga vole, cenila je moralne, a ne materijalne vrednosti. Naučila nas je važnim životnim lekcijama. Kada smo pobeđivali, hvalila nas je, kada smo gubili, verovala je u nas. Svakoga od nas jednako je gledala i poštovala“, seća se sadašnja predsednica kluba Marija Paunović.

Od 1960.godine Zorana je sa svojom porodicom živela u Čačku. U svet karatea ušla je 1. septembra 1970. godine, kako je uvek volela da kaže, idući koracima svog starijeg brata Zorana.

Zorana Kojić kao izuzetno uspešna karatistkinja bila je nosilac majstorskog pojasa 6. DAN i imala zvanje Internacionalnog sudije.

PressLider / Marina T.