Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

I knjiga je lek protiv otuđenja

Predavanjem o. Gojka Perovića na temu „Crkva i otuđenje savremenog čoveka”, u četvrtak, 10. oktobra, završen je ciklus događaja kojima je Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” obeležila veliki jubilej – 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Biblioteka je ovaj program organizovala u saradnji sa Udruženjem „Irmos”, a oko 300 prisutnih posetilaca dokaz su dobro izabrane teme i predavača, kao i veoma plodne saradnje organizatora.

Publiku je na početku večeri pozdravila Irena Čolović iz „Irmosa” i nakon toga dala reč Ani Ranđić, profesorki srpskog jezika i književnosti u čačanskoj Gimnaziji. Ona je publici približila motiv otuđenja u književnosti 20. veka. Čestitavši Srpskoj pravoslavnoj crkvi osam vekova samostalnosti i prisetivši se daleke 1219. godine i zalaganja Svetog Save na tom polju, Ana Ranđić je rekla:

„Iz pera Svetog Save proistekla je i naša prva knjiga Žitije Svetog Simeona, pa mi se čini da, budući da smo pod krovom Biblioteke, jedne od najvažnijih kuća u svakom gradu, nema boljeg povoda da zakoračimo u svet knjiga. Naime, kako god se neupućenima činilo, knjiga je lek protiv otuđenja, jer čitanje je, mada se najčešće obavlja u samoći, čin ljubavi i zajedništva. Podrazumeva smelost da se razgovara sa piscem i junacima, da se u tuđoj sopstvena misao prepozna, da se u sebe zagleda i hrabro pređe preko svih granica – prostora, vremena, ponekad i drugih svetova.”

U nameri da pokaže da je okretanje od Boga u osnovi svakog otuđenja, Ana Ranđić je provela publiku kroz nekoliko knjiga, remek-dela svetske književnosti. Književni likovi poput Jozefa K. („Proces”), Mersoa („Stranac”), junaka Beketove drame „Čekajući Godoa” do te mere su otuđeni, suočeni sa besmislom i pate od najteže bolesti savremenog čoveka.

Ana Ranđić je navela i drugačiji primer kod Njegoša u „Gorskom vijencu”.

„Vladika Danilo u trenutku sumnje koji ga potresa, povikuje: Nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača, ni molitve…Vladika Petar Drugi Petrović zna da je molitva, dakle, razgovor sa sobom i sa Bogom lek od otuđenja”, dodala je ona.

O crkvi, otuđenju i putevima vere, nade i ljubavi govorio je protojerej stavrofor Gojko Perović, rektor Cetinjske bogoslovije. On je rođen u Kotoru, a Pravoslavni bogoslovski fakultet je završio u Beogradu. Za đakona je rukopoložen na Cetinju 1999, a za parohijskog sveštenika godinu dana kasnije. Kao student je objavio dve zbirke poezije, a neko vreme je uređivao i Radio Svetigoru.

O. Gojko Perović je nadahnuto kazivao o otuđenju savremenog čoveka, dajući duhovite analogije sa primerima iz običnog života. On je publiku pozvao da razmišlja o sebi, o bližnjima, o Bogu i ukazao je na ljudsku potrebu, ali i Božju volju da usporimo i da se makar jednom nedeljno „resetujemo”.

„Što živimo ubrzanije, to živimo otuđenije. Treba živeti polako, tako ćemo moći jedni drugima da budemo brat, sestra, otac, majka…”

PressLider / Biblioteka Čačak

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.