Koštunići, selo bez sokaka

Gornji Milanovac – Ako je sokak seoski zemljani put kojim se, u tri od četiri godišnja doba, ne može proći suve obuće – a tako i jeste – onda su, sinoć, Koštunići pod Ravnom gorom „ispratili u istoriju” poslednji svoj sokak.

Dok je mašina „finišer” pokrivala asfaltom preostale kvadrate povaljanog tucanika u zaseoku Mirkovići, Koštunićani su zatezali crvenu pantljiku preko još vrućeg kolovoza: valjalo je ritualno obeležiti rađanje savremene saobraćajnice, duge 1,2 kilometra i široke četiri metra.

Troje najstarijih žitelja sela, oni koji su ovde decenijama izvlačili noge iz sokačkog gliba, zaveštavaju asfaltni put svojoj deci i unucima, svečano presecajući vrpcu.

Čast je ukazana Dragoslavu Tomoviću (90), Radmili Vesković (84) i Milenku Mirkoviću (86), svi zajedno – 260 godina! Sa osavremenjenim sokacima, brdsko-planinski Koštunići danas imaju 40 kilometara asfalta, najviše u opštini.

– Ušao sam u desetu deceniju života, a ovaj put mi je važan; a šta znači za mlade ljude, suvišno je govoriti. Kompanija „Jomil” Jovana Čekovića je, u proteklih pet godina, gradeći fabrike, turističke objekte i puteve, mnogo učinila da u selu ostane više mladih nego što bi ih inače bilo – reče starina Dragoslav.

I ostalo dvoje „sekača vrpce” imalo je šta da kaže. Radmila se radovala što „sad mogu u papučama asfaltom do prodavnice”, a Milenko, čija je kuća kraj novog asfalta, podseti da se, u vreme kiša i snegova, „ovuda nije moglo proći od blata”.

Za asfaltiranje i sve što postavljanju asfalta prethodi, opštinski budžet je odrešio kesu za četiri miliona dinara, a beogradska kompanija „Jomil”, koja je ovde izgradila turističke i proizvodne pogone (prirodna hrana i napici), učestvovala je sa 2,2 miliona.

Politika / B. Lomović