Krcun, Draža i drugovi sa Briona

U užičkom arhivu pri kraju priprema knjige o Penezićevoj prepisci sa suprugom Zinom u periodu od 1944. do 1963. godine

Užice – „Drugovima sa Briona ne sviđa se moj napis o Draži. Šta da radim ja, narodu se sviđa…” Ovako je nekad, dok je bio u vrhu države i Brozove vlasti, pisao Slobodan Penezić Krcun u jednom od pisama svojoj supruzi Zini Belić Penezić.

Zanimljiva je, a nepoznata, ta Krcunova porodična prepiska. U njoj, uz ostalo, supruzi piše i o svom viđenju ratne situacije i odnosa snaga u Srbiji pred konačan obračun 1944. godine, detaljima iz vremena Rezolucije IB, dobu neprikosnovene vlasti, pojavi dekadencije, lomova i narušavanja drugarstava i bliskosti stečenih u ratu i revoluciji, izgledu Zvezdinog stadiona „Marakana”, osmišljenog po razglednici sličnog u švajcarskoj Lozani…

Upravo o toj prepisci priprema se knjiga u užičkom Istorijskom arhivu, kome je proletos porodica Penezić predala arhivsku građu o Krcunu u 20 kutija. Poslove na knjizi već privode kraju direktor ovog arhiva Željko Marković i istoričar iz Novog Sada Aleksandar Rajevac, s namerom da bude objavljena u prvom tromesečju 2018. godine.

Autori otkrivaju za „Politiku” da je reč o sedamdesetak pisama koja su Krcun i njegova supruga Zina upućivali jedno drugom od proleća 1944. do leta 1963. godine:

– Prepiska je tematski široka, od privatne do poslovne sfere, a počinje neposredno nakon prijepoljske tragedije partizanskih jedinica iz Srbije i prati uspon Slobodana Penezića od pobednika u građanskom ratu i revoluciji, preko šefa Ozne, ministra unutrašnjih poslova, pa sve do položaja predsednika srpske vlade. Pošto je period u kome su pisma pisana prilično dug, odlučili smo da ga podelimo na šest celina. Imamo, na primer, poglavlje vezano za ratni period, ali i jedno koje govori o velikoj Krcunovoj ljubavi prema FK Crvena zvezda i želji da se izgradi moderan stadion, čak i po cenu prodaje maestralnog Dragoslava Šekularca. U posebnu celinu izdvojili smo državne posete, Penezićeve utiske sa putovanja na kojima je bio u društvu sa Titom i drugim visokopozicioniranim jugoslovenskim funkcionerima. Čitaocima, kao i istoričarima i istraživačima, mogu biti zanimljive Penezićeve konstatacije „ušli smo u kolo i moramo igrati do kraja”, odmah po završetku rata, ona o drugovima sa Briona, i slične. Veliku pomoć u radu na knjizi pružio nam je Penezićev sin Srđa – navode autori Marković i Rajevac.

Dodaju da je prilično nečitak rukopis tih pisama predstavljao prepreku, ali je značaj građe bio dovoljan motiv da čitanju priđu s velikim entuzijazmom:

– Ova pisma upoznaju nas, pre svega, sa onom stranom ličnosti Slobodana Penezića o kojoj se slabo govorilo i pisalo, pre svega zbog surovosti i tragike događaja u kojima je bio jedan od aktera. U prepisci možemo videti nežnog oca i muža, emotivnog čoveka posvećenog porodici i prijateljima, ali i iskrenog zagovornika ideje socijalne pravde i jednakosti, funkcionera koji lični budžet odvaja od državnog. Nakon čitanja ovih pisama mnogima će postati jasno koliko je slika o Slobodanu Peneziću iz pera Borislava Mihailovića Mihiza bila realna. Koliko je dobro Mihiz u jednoj pijanoj noći shvatio zašto se na licima pripadnika i oficira moćnih bezbedonosnih službi javljao iskreni drugarski osmeh „kad reknu Krcun”, ali i sentimentalnost i „slutnju tragike” koju je primetio.

Po rečima direktora užičkog arhiva Željka Markovića, ovom knjigom arhiv pre svega ispunjava osnovni zadatak: da objavljuje raspoloživu arhivsku građu i učini je svima dostupnom. Ta građa o Krcunovom životu ima širi istorijski i društveni kontekst. Knjiga će, kaže Marković, biti bogato ilustrovana fotografijama i dokumentima, a na drukčiji način osvetliće i Penezića i vreme u kome je nastala.

Ostala dokumentacija i predmeti iz Krcunovog ličnog fonda u ovom arhivu biće predstavljeni javnosti na jesen, izložbom za Dan grada Užica. Na naše pitanje da li će tada biti predočeno više podataka o onome što javnost veoma zanima, Krcunovom obračunu s Dražom i četnicima, direktor arhiva otkriva da je nešto više o tome sačuvano u Krcunovim govorima, koji će na izložbi takođe biti predstavljeni, ali da u pomenutoj porodičnoj prepisci toga gotovo i nema.

Politika / Branko Pejović