Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Maline u medu – Poklon iz Arilja za svetske diplomate

Autentični srpski brend za tržište širom planete

Početkom druge decenije 21. veka na ušću Rzava u Moravicu, u plodonosnom Arilju, rođena je priča kojom bi mogao da se ponosi svako ko ima srpske korene. Antonije Jovanović (55), vlasnik Pčelinjaka “Jovanović”, došao je na ideju da spoji dva vrhunska proizvoda sa ovog podneblja – bagremov med izuzetnog kvaliteta i našu nadaleko čuvenu malinu, toliko cenjenu u celom svetu. Danas, sedam godina kasnije, zahvaljujući saradnji sa firmom “Drenovac”, Pčelinjak “Jovanović” može da se podiči autentičnim proizvodom – liofilizovanom malinom u medu.

Kako je nastala ova delicija u tegli kojom se oduševljavaju sve svetske diplomate i kako je stigla do njih Antonije Jovanović govori za Naš Biro.

– Iako sam rođen u pčelama, računam da sam pčelarstvom počeo da se bavim pre 36 godina, kada sam ostao bez oca koji se takođe bavio pčelarstvom – kaže Antonije Jovanović za Naš Biro. – Pčelarstvom se bavio i moj deda; to je porodična tradicija koja traje duže od 100 godina.

U Pčelinjaku “Jovanović” ovog proleća nalazi se 240 košnica, a u zavisnosti od toga kakva je godina vredne ruke domaćina ocede od 10 do 15 tona meda. Burad sa medom prethodnih decenija završavala su, prepričava Antonije, mahom u inostranstvu:

–  Otkup meda, kao i otkup maline, bio je rudarski posao. Kad ocedim med i sipam ga u burad od po 300 kilograma, dođu otkupljivači i kupe med za bagatelu, pa ga izvoze u zemlje Evropske unije i šire, a onda oni isti taj naš med prodaju po 10-15 puta većoj ceni ili ga mešaju ga sa javorim sirupom samo da bi se zadržala aroma meda. Bolelo me je što ni na jednoj tegli nije pisalo da je to srpski med. Jer, naš med je vrhunskog kvaliteta i veoma je cenjen u svetu.

Sudbinu meda delila je i malina. Jovanović podseća da se u Arilju i dalje bere malina kao pre sto godina:

– Oni proizvedu malinu, oberu, doteraju pred hladnjaču, hladnjačari zalede i prodaju u džakovima pošto-poto. Nijedan finalni proizvod godinama nije izašao iz Arilja.

Kada je kompanija “Drenovac” ušla u priču o liofilizaciji jagodičastog voća, Jovanović je, kaže, došao na ideju da napravi zajednički proizvod – dehidriranu malinu u medu. Ali, ni tu nije sve išlo glatko…

– Bio je to dug proces i kada sam već hteo da odustanem od realizacije ideje, jer je specifična težina meda mnogo veća od vode i voća, i med nije hteo da se vrati u voće, uspeo sam da pronađem način da med i voće budu u jednom proizvodu. Uradili smo sve neophodne analize koje su pokazale da med nije oštećen, a da je malina zadržala sva svojstva. Posle maline probali smo i borovnicu, višnju, jagodu – nabraja sagovornik Našeg Biroa.

Danas, kompanija “Drenovac” radi liofilizaciju voća, a uz to i čokoladira voće, a Pčelinjak “Jovanović”, pored ostalih proizvoda, plasira i liofilizovano voće u bagremovom medu.

Na srpskom tržištu ovaj proizvod izaziva oduševljenje, ali donekle i nepoverenje jer ga neki izjednačavaju sa slatkim koje bi po pravilu moralo da košta mnogo manje od voća u medu.

– Naš narod je veoma nepoverljiv jer je ko zna koliko puta prevaren, i kada ljudi vide teglicu pomisle da je to slatko. Naravno da je slatko, ali samo po ukusu, jer je sa medom, ali voće koje se nalazi u medu nije termički obrađeno. Voće u medu je izvrsno za imunitet – naglašava Jovanović.

Uprkos ekskluzivitetu proizvoda koji bi sigurno osvojio kupce na svim meridijanima, on se još nije našao na rafovima prodavnica u svetu. Pa ipak, pronašao je put do diplomata širom planete zahvaljujući predstavnicima srpske diplomatije.

– Naši prozvodi predstavljaju Srbiju svaki put kada predstavnici srpske diplomatije odlaze u inostrane posete. Pored voća u medu, visoki državni zvaničnici iz inostranstva dobijaju na poklon i ‘Srpski zlatni med’, proizvod od meda i jestivih 23-karatnih zlatnih listića – otkriva Jovanović.

I strane diplomate koje službuju u Srbiji nisu ravnodušne prema proizvodima Pčelinjaka “Jovanović”. Među njima su i ambasadori iz zemalja Bliskog istoka koji su se već uverili u kvalitet delicija iz Arilja i smatraju da bi one trebalo da se nađu na tržištu u ovom delu sveta.

Iako je uspešno spojio ono najbolje iz Srbije, zahvaljujući čemu bi, kad zatvori priču u vezi sa plasmanom van domovine mogao da napravi ozbiljnu poslovnu imperiju, Antonije ne odustaje od širenja palete proizvoda.

– Da bi se opstalo u našoj zemlji, svake godine morate imati novi proizvod, novu ideju. Već pripremam nešto novo i verujem da će tržište pozitivno odreagovati –optimistički kaže.

Uprkos tome što čezne da njegova deca nastave porodičnu tradiciju, kao i svakom roditelju i Antoniju je najbitnije da deca rade poslove koje vole:

– Jedan sin je u Dubaiju, nedavno je završio izgradnju aerodroma, a drugi je, iako je upućen u pčelarstvo, odabrao zanat.

Ono na šta će, sigurni smo, uz poslove koje su odabrali i u kojima će dati sve od sebe da budu najbolji moći da budu ponosni jesu rezultati samopregornog rada njihovih roditelja koji su malo Arilje učinili vidljivijim na mapi sveta.

Autor: Naš BIRO

Foto: BIRO, Kuhinje sveta, Pixabay

 

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.