Misija ivanjičke biblioteke traje 150 godina

Ivanjica – Kad je knjiga vek i po dostupna nevelikoj varoši u udaljenom kraju, nekad i besputnom, onda to ima prosvetiteljsku vrednost. S tom porukom je na izmaku 2018. godine biblioteka “Svetislav Vulović“ iz Ivanjice obeležila 150 godina postojanja, vredan jubilej u čast uspešne misije širenja čitalaštva u Moravičkom kraju.

Ovim povodom predstavljena je monografija o dugoj prošlosti biblioteke poetičnog i simboličnog naslova “Listovi na vetru“ doajena ivanjičke pisane reči i novinarstva Emilijana Protića. Tom književnom znalcu, poštovanom među Ivanjičanima, ovo je deseta knjiga, napisana sa neskrivenom toplinom i poštovanjem prema knjizi, čitanju i prvoj ivanjičkoj ustanovi kulture.

Ivanjica se, bez obzira na udaljenost, uvek dičila učenim i darovitim stvaraocima. Svakako da je na to uticala i duga istorija ovdašnje čitaonice. U davno vreme njenog osnivanja, tek koju godinu pošto su Turci otišli iz srpskih gradova, ivanjička biblioteka bila je, posle one u Užicu, druga u tadašnjem užičkom okrugu. Zanimljivo je pomenuti, ističe Emilijan Protić, da je u istoj 1868. godini osnovano i Narodno pozorište u Beogradu.

Autor monografije piše da je sa zakašnjenjem od nekoliko meseci Stanoje Simić, načelnik užičkog okruga, o osnivanju ove biblioteke izvestio tadašnjeg ministra prosvete Dimitrija Matića: “I u varošici Ivanjici ovog okružja ustanovljena je čitaonica 30. dekembra 1868. godine, o čemu načelstvo izveštava gospodina ministra radi znanja“.

Ivanjičku čitaonicu su osnovali učitelji i imućni trgovci, početak je bio više nego skroman. Prostoriju je ustupio u svojoj kući trgovac Jovica Perišić. Godine 1870. dat je novi izveštaj u kome se kaže da čitaonica “ima više listova i knjiga i dovoljan broj upisanih članova, te se može reći da se u dosta dobrom stanju nalazi“.

Decenije koje su dolazile i prolazile ostavljale su pečat i na biblioteci. Ona je delila sudbinu svog naroda, prolazeći kroz mnoga iskušenja, posrtala je, ali nikada nije pala. Za vreme nemačke okupacije Vukašin Krivokuća, njen predratni dobrovoljni knjižničar, sakrio je knjige na tavan svoje kuće i posle rata predao ih novim vlastima.

Biblioteka je novi život, u pravom smislu te reči, počela u komfornim prostorijama novootvorenog Doma kulture 1984. godine, a tada je iz Beograda stigla lepa vest: da je dobila najznačajniju nagradu dodeljivanu bibliotekama, koja nosi ime književnika Milorada Panića Surepa.

Ivanjička biblioteka poseduje legate braće Kirila i Vladislava Savića, kao i Petra Stambolića, sa ukupno 10.000 knjiga koje su oni poklonili. Na početku novog milenijuma, 2002. godine, ustanova je ponovo dobila samostalnost i ponela ime znamenitog Ivanjičanina, akademika i književnika Svetislava Vulovića.

Prema rečima Emilije Peruničić, direktorke ivanjičke biblioteke, jubilej su dočekali sa više od 53.000 knjiga i bezmalo 2.000 članova.
– Možemo bez lažne skromnosti reći da se na našim policama danas nalaze knjige koje imaju najveće biblioteke u Srbiji – kaže Emilija.

Objavila Politika / Branko Pejović