Moguća nagodba sa inspekcijom od 1. januara

Najveća novina u radu inspekcija od ove godine je mogućnost nagodbe. Već od 1. januara nižu kaznu uz priznanje prekršaja mogu dobiti oni koje je u prestupu otkrila Tržišna inspekcija ili Inspekcija rada.

Do kraja godine to će primenjivati i ostali. Nadležni očekuju da će to rasteretiti sudove, smanjiti broj postupaka koji zastarevaju i omogućiti da inspektori više vremena provode na terenu, a manje u sudu, piše Dnevnik.

Svaki treći prekršajni postupak koji je pred sudom povela Inspekcija rada završio je zastarevanjem, a svaki šesti izricanjem opomene. Zbog toga od nagodbe mnogo očekuju.

– Važnije od visine kazne koja će biti izrečena je izvesnost kažnjavanja, da onaj ko je učinio prekršaj bude siguran u to da će u nekom trenutku za taj prekršaj da bude sankcionisan – izjavio je za RTS Goran Marković iz Inspekcije rada.

Svaki treći prekršajni postupak koji je pred sudom povela Inspekcija rada završio je zastarevanjem.

Tako će, recimo, poslodavac kod kog se otkrije radnik na na crno kaznu – umesto propisane od 800.000 do čak dva milona dinara – nagodbom platiti 150.000, do deset radnika 300.000, a za 20 radika na crno 500.000 dinara.

Pre toga, poslodovac će morati da te radnike zaposli. Na sličan način, kazne uz nagodbu propisala je i Tržišna inspekcija.

Vesna Ristić iz Tržišne inspekcije navodi da, ako je najniži iznos zaprećene kazne za neki prekršaj 50.000 dinara, on može ići i do 5.000 dinara.

Rok za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom je godinu, a za okončanje dve.

Sudije tvrde da su ti rokovi najkraći u Evropi i da ih je neophodno udvostručiti. Ne spore i da su često izricane blage kazne, što nije dobra poruka onima koji sada imaju mogućnost sporazuma o priznanju prekršaja.

Predsednik Udruženja prekršajnih sudija Milan Marinović kaže da sudovi moraju da se potrude da malo rigoroznije sankcionišu okrivljene.

Može u 80 odsto slučajeva

Analiza pokazuje da se čak 80 odsto prekršajnih postupaka može rešiti priznanjem.

To nije moguće ako je neko ometao inspektora u radu, nije sproveo naloženu meru ili je za taj prekršaj propisana fiksna kazna.

– Naravno, ključni korak u sporazumu nije na sudu, ključni korak je na okrivljenima i podnosiocu zahteva – ističe Marinović. – Sud je tu kao organ koji će to da prihvati ili ne.

Na sporazum nema mogućnosti žalbe.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Zoran Kasalović kaže da na osnovu pravilnika koji su usvojeni za te dve inspekcije, mogu i sve druge inspekcije, kojih je 42, da pripreme svoje posebne pravilnike s elementima sporazuma za priznavanje prekršaja i da se u 2019. krene u potpunu primenu.

Dnevnik / D. Vujošević