Nova postavka „Užička republika” spojila četnike i partizane
Užice – U tri oveće prostorije na spratu prve zgrade Narodnog muzeja u Užicu, gde je decenijama bila postavka o Užičkoj republici i partizanskom Vrhovnom štabu, sada su, jedna uz drugu, postavljene ratne zastave, uniforme, kape, oružje, lične stvari četnika i partizana. Ponovo je to muzejska priča o Užičkoj republici, ali gledana novim istorijskim očima, iz ugla ovog vremena.
Sada su tu, recimo, uniforme različitih vojski, ne samo partizanske. Pored torbice komesara partizana Alekse Dejovića u blizini je izložena slična komandanta ravnogorske garde Nikole Kalabića. S jedne strane je puška ručno pravljena za ravnogorce u Ribaševini, a na susednom zidu „puška partizanka” na čijem kundaku je urezana petokraka i krupnim slovima „Tito”. Pod staklom u jednoj vitrini stoji crna četnička šubara, u drugoj je vatrogasni šlem s crvenom petokrakom. Zapisi, dokumenti, eksponati iz obe vojske, drukčija svedočanstva nego nekadašnja o prvoj ratnoj godini. Jedino je Titova radna soba u ovom prostoru, s velikim njegovim portretom i radnim stolom, uglavnom zadržala nekadašnji izgled.
Spojeni su tako četnici i partizani, kokarda i petokraka, na novoj postavci „Užička republika 1941” u Narodnom muzeju čije je otvaranje bilo sinoć povodom 75 godina Užičke republike, 70 godina ovog muzeja i oktobarskih svečanosti. Država je preko Ministarstva kulture finansirala ovu postavku izdvojivši u prošloj i ovoj godini ukupno tri miliona dinara.
Autor „Užičke republike 1941” je muzejski savetnik istoričar Radivoje Papić, uz koautorstvo koleginice iz užičkog muzeja Stanojke Milivojević na manjem delu postavke, a recenzent tematskog plana je prof. dr Milan Ristović sa katedre za istoriju beogradskog Filozofskog fakulteta. U oblikovanju ideje ranije su učestvovali i kustosi istoričari ovog muzeja koji su sada u penziji.
– Zamisao je da što realnije, bez ideološke ostrašćenosti, prikažemo vreme i događaje iz perioda Užičke republike. Zato je na ovoj postavci oko 70 odsto materijala u znaku partizanskog pokreta, jer su partizani te jeseni bili u Užicu i njihov tadašnji doprinos u organizaciji života i rada, širenju ustanka i antifašističke borbe je istorijski potvrđen. A osim partizanskog prikazali smo i ravnogorski pokret, koji je takođe ostavio pečat u stvaranju slobodne teritorije koja će kasnije biti nazvana Užička republika – kaže za naš list Radivoje Papić i to ilustruje:
– Četnici su zajedno s partizanima 1941. godine napadali gradove Šabac, Milanovac, Čačak, Kraljevo, bili prvi oslobodioci Loznice. Ugroženi dejstvom oslobodilačkih pokreta, Nemci su Užice septembra te godine predali četnicima vojvode Javorca i Radomira Đekića, koji su u gradu bili od 21. do 24. tog meseca. Odupirali su se da u grad uđu i partizani, pregovori nisu dali rezultat, pa tek kad su viđeniji Užičani pozvali da se ne proliva bratska krv, četnici su se povukli i partizani ušli.
Užice je bilo bitno zbog postojanja fabrike oružja i municije, te filijale Narodne banke. Kasnije, posle pregovora Tita i Draže u Struganiku i Brajićima, bila je u gradu dozvoljena sloboda kretanja za obe vojske. No, oružani sukobi partizana i četnika započeti 1. novembra napadom četnika na Užice omogućili su Nemcima nesmetanu pripremu ofanzive na Užičku republiku. U toj ofanzivi krajem novembra proterali su Tita i partizane ka Sandžaku, a ubrzo zatim izvršili i napad na Ravnu goru kad je Draža jedva izbegao zarobljavanje. Ovakva postavka se na svemu tome zasniva – ističe Papić, dodajući da je sav izloženi materijal iz zbirki užičkog muzeja.
Politika / Branko Pejović