Običaji na Svetog Iliju, najsilovitijeg među ognjenim svecima
Sveti prorok Ilija, starozavetni i novozavetni hrišćanski svetitelj, veoma je poštovan u pravoslavlju i crkva ga svake godine obeležava 2. avgusta. Iliju ili Gromovnika narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Strogom i nepokolebljivom propovedniku etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera Srbi su dali posebna obeležja i osobine, poredeći ga tako sa staroslovenskim božanstvom Perunom koji je upravljao munjama i gromovima.
Tako u našem narodu postoji verovanje da sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo. Smatra se da se sveti Ilija vozi vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Zato se, kad zagrmi na svetog Iliju, kaže da to tutnje kola Ilijina.
U srpskim epskim pesmama sveti Ilija rešava spor zemlje i neba o pravdi i krivdi, pošto je neko vreme boravio na zemlji i spoznao da je “krivda na zemljici crno”. On kažnjava ljude za njihove grehe zatvarajući nebo na tri godine tako da sunce ne greje, a kiša ne pada. Šalje boginje.
On je taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Ovaj svetac donosi oluju i nepogodu, odlučuje kad pucaju gromovi i udaraju munje. Misli se da tada on gađa đavola, jer narod tvrdi da svako mesto koje je munjom pogodio Ilija ima označeno mesto gde je đavo boravio.
Pripoveda se još u našem narodu da sv. Ilija zaboravi kada je njegov dan, pa svake godine pita svoju sestru Ognjenu Mariju, a ona ga slaže da je praznik već prošao da Ilija ne bi gromovima i munjama mnogo štete naneo. Zato se,kad grmi na ovaj dan, kaže:”Prisetio se, Ilija” – piše srbijuvolimo.rs
Najstroži običaj koji se od najstarijih vremena poštuje u srpskom narodu je da se NIKAKO ne radi u polju na svetog Iliju kako ne bi navukli gnev svetitelja.
U južnoj Srbiji kažu da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan.
Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga uzmite. Mnoge majke u Srbiji njime namažu decu po obrazima da budu zdrava.
U Takovskom kraju priređuju se sabori kojima se svečano proslavlja ovaj dan i čine razne stvari da dogodine ne bude oluje i grada. Tako na primer, tri mladića u toku noći obilaze selo i zakopavaju pile kod porte govoreći:”Bije nas grad što ne nosimo pile”. U Jablaničkom kraju tvrde da svako selo treba da ima neku ženu koja zna kako da spreči olujne oblake da donesu grad. Žene izlaze iz kuće s vaskršnjim jajima i obraćaju se svojim umrlim ne bi li umolili Svetog Iliju da ne sruči grad, pominjući izmišljena velika čuda koja se dešavaju u selu,da se crkva preko noći pozlatila i sl. Ponekad muškarci izađu pred kuću i pucaju iz puške u oblake Svetog Ilije, a valja zaklati i petla, piše etnolog Dragomir Antić.
I u svrljiškom kraju za Svetog Iliju je vezan narodni običaj da se na dan tog praznika kolju prošlogodišnji petlovi iz jata, ili kako se u Svrljigu kaže „petlovi starci“. Nekada se verovalo ako se „petl starac ostavi će nadživi gazdu“, pa je gazda, prilikom klanja govorio: „Bolje ti nego ja“ ili „Ne koljem te ja nego Sveti Ilija“.
Postoji verovanje da kad se začuje poj petlova da je to znak da se đavoli sklone, to se oni kolju oko Svetog Ilije „kad on najviše dejstvuje“. Takođe postoji verovanje da se ne treba krstiti kad grom puca, kako se đavo ne bi sklonio pod hrast u koji grom neće udariti.
U našem narodu postoji i čuvena izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“ koja najavljuje predstojeće hladnije dane i opominje da od početka avgusta počinju ozbiljne pripreme za nabavku ogreva za zimske dane.
Sveti Ilija Gromovnik se slavi kao krsna slava, ali se ne kuva žito, upravo jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.
Sveti Ilija je slava srpskih vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine, a posle obnavljanja rada Jugoslovenskog aero-kluba “Naša krila” 1993. godine obnovljena je njihova slava Ilindan.
Opanak.net
Moja porodica slavi Svetog Iliju i zito za koje se ovde u clanku kaze da se ne kuva ima drugacije misljenje.Zito se ne prinosi Sv.I liji vec Bogu tako da se ne slazem sa gore izner i koljivu tj zitu.Sretns slava svima koji slave na mnoga ljeta.