Otvoreno 54. Disovo proleće

Čačak – Svečanim otvaranjem izložbe „Kaligrafski doživljaj poezije laureata Disove nagrade“ u srednjem holu Doma kulture u Čačku, 10. marta 2017. godine počelo je 54. Disovo proleće. Publici se u ime osnivača Biblioteke i pokrovitelja manifestacije „Disovo proleće“ na početku obratio Milun Todorović, gradonačelnika Čačka, saopšteno je iz čačanske Biblioteke, saopšteno je iz ove ustanove.

On je izrazio zahvalnost Gradskoj biblioteci na organizovanju „Disovog proleća“ i dodao da Čačak čini sve da ova manifestacija ostane jedna od najvažnijih u srpskoj kulturi. „Ove godine se obeležava 100 godina od stradanja Vladislava Petkovića Disa, a sledeće, 2018. godine je 170 godina od osnivanja naše Gradske biblioteke koja nosi pesnikovo slavno ime. Grad Čačak će učiniti sve da Gradska biblioteka na svoj 170. rođendan dobije konačno krov nad glavom kako bi nastavila toliko dugu i kvalitetnu tradiciju“, rekao je Todorović.

Dramski umetnik iz Beograda, poreklom Čačanin, Ljubivoje Tadić kazivao je  stihove Vladislava Petkovića Disa i Brane Petrovića, a u ime organizatora  prisutne je pozdravio dr Bogdan Trifunović, direktor manifestacije „Disovo proleće“ i Gradske biblioteke u Čačku.

Trifunović je istakao da „seljenje programa Disovog proleća uzduž i popreko grada i opštine Čačak, a poslednjih godina sve učestalije i širom Srbije, nisu ugrozili samu suštinu manifestacije, koja svojim identitetom nije samo čačanska niti to može biti. U tom smislu pokazuje se veoma jasno da geografski prostor i ambijent igraju sekundarnu ulogu u kulturnom stvaralaštvu, mada bi, ruku na srce, organizator Disovog proleća voleo da ima sopstveni prostor Biblioteke, koji bi se nezvanično zvao i Disova kuća u Čačku“.

O izložbi „Kaligrafski doživljaj poezije laureata Disove nagrade“ govorio je selektor i autor projekta, akademski slikar Božidar Plazinić.  On je rekao da  je ceo projekat izašao iz poštovanja prema „Disovom proleću“, Biblioteci i drugim ustanovama kulture u Čačku. Kaligrafsku radionicu sa studentima i učenicima umetničkih smerova vodio je dr Lazar Dimitrijević, a realizovao ju je Centar za vizuelno istraživanje „Krug“ u okviru godišnjeg programa Turističke organizacije Čačka. Radovi nastali u Ovčar Banji su deo fonda Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku.

Čast da otvori 54. Disove svečanosti pripala je Mirku Demiću, književniku, aktuelnom dobitniku Nagrade „Meša Selimović“ i direktoru Narodne biblioteke u Kragujevcu. Usmerivši pažnju publike na Disove „osporitelje“, u prvom redu Jovana Skerlića, Demić je progovorio i o Dušanu Srezojeviću, još jednom skrajnutom pesniku, koga sa Disom spaja „poetička srodnost, tragična životna kob– kao i nezaobilazna Skerlićeva neurastenija“.

Zaključak Mirka Demića je da je „književna sudbina Vladislava Petkovića Disa u našoj poeziji dobar primer za pretresanje netrpeljivosti prema novim i drugačijim glasovima u našoj književnosti“ i da on „treba da opomene i upozori da budemo obazrivi, suptilni i dobronamerni spram svega onog što ne razumemo, što se u prvi mah čini netipično i onespokojavajuće. Jer, možda je baš to prvi signal nečeg novog i važnog“!

Demić je dodao da „ovakvi primeri iz istorije naše, i ne samo naše književnosti, mogu da nas podsete kako mlinovi vekova drugačije melju od ovih naših, dnevnih, a brašno koje iz te meljave izlazi može biti hranljivije od brašna od kojeg mesimo hleb naš nasušni“.

Izložba „Kaligrafski doživljaj poezije laureata Disove nagrade“ biće otvorena za posetioce do kraja marta 2017. godine. U ovom prostoru u sredu, 15. marta u 13,00 časova žiri u sastavu prof. dr Radivoje Mikić (predsednik), Nikola Vujčić i dr Jana Aleksić (članovi) saopštiće odluku ko je laureat 54. Disovih svečanosti.”.