U postojbini štamparstva štamparije arhivirane

Užice – Pu­nih je 480 go­di­na ot­kad je pr­vu knji­gu na tlu Sr­bi­je, „Ru­jan­sko če­tvo­ro­je­van­đe­lje”, od­štam­pao u ma­na­sti­ru Ruj­no kod Uži­ca mo­nah Te­o­do­si­je.

Ma­na­sti­r Ruj­no kod Uži­ca (Foto S. Jovičić)

Re­zba­re­ći pod vo­šta­ni­com slo­va u dr­ve­tu, u ko­lo­fo­nu če­tvo­ro­je­van­đe­lja te 1537. za­pi­sa da je ono na­sta­lo „u ma­na­sti­ru ko­ji se zo­ve Ru­jan­ski, pod po­kri­ljem pla­ni­ne ko­ja se zo­ve Po­ni­kve, na re­ci ko­ja se zo­ve Be­a­ska, na se­lu ko­je se zo­ve Vrut­ci, pri hra­mu sve­to­ga i slav­no­ga ve­li­ko­mu­če­ni­ka i po­be­do­no­sca Hri­sto­va Ge­or­gi­ja…”

Ali ubr­zo po­što je on s bra­ti­jom knji­gu u vi­še pri­me­ra­ka od­štam­pao, Tur­ci ot­kri­še ovu štam­pa­ri­ju i uni­šti­še je, a po­tom i ceo ma­na­stir do te­me­lja. Da­nas se je­di­na dva ori­gi­nal­na pri­mer­ka „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” ču­va­ju u Pra­gu (u Ša­fa­ri­ko­voj zbir­ci) i u Sankt Pe­ter­bur­gu. Bi­lo je jed­no i kod nas, u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci u Be­o­gra­du, ali je u bom­bar­do­va­nju 1941. go­di­ne iz­go­re­lo. Sa­da u ma­na­sti­ru Ruj­no, ob­no­vlje­nom po­red je­ze­ra Vrut­ci na Đe­ti­nji, po­se­du­ju sa­mo fo­to­tip­sko iz­da­nje „Ru­jan­skog če­tvo­ro­je­van­đe­lja” (iz­da­nje „Pro­sve­te” iz 1987. go­di­ne). A že­le­li bi da ov­de, u po­stoj­bi­ni na­šeg štam­par­stva, ču­va­ju i ori­gi­nal.

Štam­par­stvo je u užič­kom kra­ju i u sa­vre­me­no do­ba bi­lo va­žna pri­vred­na de­lat­nost. Ne­ko­li­ko ve­ćih pred­u­ze­ća de­ce­ni­ja­ma se ba­vi­lo ovim po­slom, hi­lja­de po­ro­di­ca iz­dr­ža­va­lo. Ne­sreć­na pri­va­ti­za­ci­ja uru­ši­la je ne­ko­li­ko ov­da­šnjih štam­pa­ri­ja, ne uz bes i mač kao što su Tur­ci u ma­na­sti­ru Ruj­no uči­ni­li, već po­ste­pe­no, a sa istim re­zul­ta­tom – pre­sta­le su da ra­de.

Sa­da tra­go­ve nji­ho­vog po­sto­ja­nja sre­će­mo u fon­do­vi­ma Isto­rij­skog ar­hi­va u Uži­cu, gde se ču­va do­ku­men­ta­ci­ja oko 70 ov­da­šnjih pred­u­ze­ća do­pa­lih ste­ča­ja. Di­rek­tor ovog ar­hi­va Želj­ko Mar­ko­vić, ko­ji je o tu pri­vred­nu pro­past već pred­sta­vio u iz­lo­žbi „Ad ak­ta”, u naj­no­vi­jem iz­da­nju „Isto­rij­ske ba­šti­ne” opi­su­je če­ti­ri ve­li­ke štam­pa­ri­je iz re­gi­o­na, pro­pa­lih u pri­va­ti­za­ci­ji, užič­kih „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” i „Ruj­no”, pri­je­polj­sku „Mi­le­še­vo” i „Gra­fi­čar” iz Iva­nji­ce. Ne sa­mo da su ta pred­u­ze­ća pro­pa­la ne­go je i ar­hiv­ska gra­đa iz njih naj­ve­ćim de­lom uni­šte­na, na­vo­di Mar­ko­vić.

Na­da­le­ko zna­na štam­pa­ri­ja „Di­mi­tri­je Tu­co­vić” na­sta­vlja­la je du­gu tra­di­ci­ju štam­par­stva u gra­du na Đe­ti­nji. S kra­ja 20. ve­ka u njoj je ra­di­lo oko 1.000 rad­ni­ka, ima­la je pred­stav­ni­štvo u Be­o­gra­du, objek­te u Uži­cu i naj­sa­vre­me­ni­ju pro­iz­vod­nu ha­lu u Se­voj­nu. Da­nas je sa­mo le­po se­ća­nje osta­lo na štam­pa­ri­ju „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”, či­ji će ne­ka­da­šnji užič­ki pro­iz­vod­ni obje­kat usko­ro po­če­ti da se ko­ri­sti kao – sa­la za svad­be.

Iz no­vin­ske ku­će „Ve­sti”, u ko­joj je na­sta­la, štam­pa­ri­ja „Ruj­no” se iz­dvo­ji­la 1998. go­di­ne.

– Po­se­do­va­la je naj­bo­lje štam­par­ske ma­ši­ne na Bal­ka­nu, je­di­na je, uz pri­štin­sku „Ri­lin­di­ju” i slo­ve­nač­ku „Mla­din­sku knji­gu”, ima­la svo­ju knji­go­ve­zni­cu. Ra­di­la je na na­šem, ru­skom i polj­skom tr­ži­štu. Pred­u­ze­će je bri­sa­no iz re­gi­stra APR 2013. go­di­ne – pi­še Mar­ko­vić.

Štam­pa­ri­ja „Mi­le­še­vo”, na­zva­na po jed­noj od pr­vih štam­pa­ri­ja ko­ja je ra­di­la u isto­i­me­nom ma­na­sti­ru sre­di­nom 16. ve­ka, bi­la je u SFRJ jed­na od naj­ja­čih fir­mi u svo­joj de­lat­no­sti u re­gi­o­nu, sa pre­ko 200 rad­ni­ka. Ste­čaj u njoj otvo­ren je 2009. go­di­ne. Iva­njič­ki „Gra­fi­čar” štam­pao je obra­sce, eti­ke­te i dru­go, po­seb­no se an­ga­žu­ju­ći na iz­da­va­nju na­gra­đe­nih de­la iz fon­da „Dra­goj­lo Du­dić”. Bri­san je iz re­gi­stra 2009.

Da­nas u Uži­cu ra­di ne­ko­li­ko ma­njih štam­pa­ri­ja, ali sve za­jed­no s tek sto­ti­nak upo­sle­nih rad­ni­ka i stal­nom bor­bom za op­sta­nak na tr­ži­štu. Tra­di­ci­ja štam­par­stva, za­po­če­ta u 16. ve­ku, o če­mu sve­do­či spo­me­nik pr­vom štam­pa­ru Te­o­do­si­ju u ma­na­sti­ru Ruj­no, ov­de po­la­ko po­su­sta­je.

Politika / Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.