Pribran u samrtnom času na starom Savskom mostu
O Miladinu Zariću objavljena je i knjiga „Učitelj brani most”, u izdanju kosjerićkog Udruženja potomaka ratnika
Stari Savski most u Beogradu, kako je naš list objavio, biće premešten i do 2021. godine postavljen da povezuje Novi Beograd i Adu Ciganliju. Plan gradskih urbanista je da na mestu starog Savskog bude podignut novi most, za šta je uslov da se tramvajski saobraćaj iz Savskog amfiteatra prebaci na most na Adi. Najavljeno je da bi na leto trebalo da počne uklanjanje starog Savskog mosta, koji su 1942. sagradili nacisti i povezali dve savske obale.
A to ratno doba i ovaj beogradski rečni prelaz povezuje podvig hrabrog učitelja Miladina Zarića (1889–1976). Na Zarićevoj kući u njegovom zavičaju Kosjeriću stoji spomen-ploča na kojoj piše da je taj učitelj i sveštenik oktobra 1944. spasao stari Savski most u Beogradu. Miladin je tada, kao građanin, ne kao vojnik, pod kišom metaka uspeo da preseče detonatorsku žicu i osujeti okupatora da sruši ovaj most. Time je taj rečni prelaz, uz most Ludendorf na Rajni, ostao jedini veliki most u Evropi koji Nemci u povlačenju nisu uspeli da sruše.
Ponosni na svog Miladina Zarića, njegovi Kosjerićani ga nisu zaboravili. Spomen-ploču su mu postavili 2014, po njemu već četiri decenije zovu pčelarsko udruženje, a 2015. godine ovde je objavljena i knjiga o Zariću – „Učitelj brani most”, u izdanju kosjerićkog Udruženja potomaka ratnika. Autor je Milijan Despotović, rodom iz kosjerićkog sela Subjela.
U knjizi piše da je Zarić rođen u obližnjoj Sečoj Reci, da je završio 1909. Prizrensku bogosloviju, a posao učitelja prvo obavljao u Kovilju i Sečoj Reci. Vojevao je u balkanskim, pa u Velikom ratu, za junaštvo bio odlikovan. Po oslobođenju, postavljen je u Kosjeriću za paroha i privremenog učitelja, a bavio se i politikom. Zbog jednog poslaničkog kandidovanja, koje se nije dopalo ministru prosvete, Zarić je premešten 1924. u školu u Žarkovu kod Beograda, gde se s porodicom preselio.
Početkom Drugog rata, Miladin se zatekao u Kosjeriću, gde se, navodio je, tri puta spasao od streljanja. Potom je otišao u Beograd, u vreme rata radio je kao učitelj na Dorćolu. U oktobru 1944. spremalo se oslobođenje glavnog grada, jedinice generala Peka Dapčevića i Crvene armije osvajale su deo po deo i potiskivale Nemce. Nemački inženjerci su minirali Savski most u nameri da ga dignu u vazduh kada izvuku svoje poslednje jedinice. Danima su pod most postavljali sanduke eksploziva, a stari učitelj Zarić ga je svaki dan obilazio i pravio plan kako da ga deminira.
Procenio je, piše u knjizi, da je vreme za akciju u zoru 20. oktobra. Iskoristio je da priđe ispod mosta dok su se krvave borbe vodile, zatekao je u blizini „crvenoarmejce”, a pod trećim stubom spazio je sanduke sa eksplozivom, kao i dim na poslednjoj konzoli luka mosta. Znao je da uskoro može planuti 2.000 kilograma eksploziva. Rusi su ga gledali i čudili se šta taj „durak Srbin” namerava.
„Koračah dalje, sve do sredine mosta, i na početku luka pročitah da je to most Princa Eugena Savojskog. Ugledah i četiri-pet Nemaca kod poslednjeg lučkog direka, osetih vatru i znoj po telu, ali pravilno rezonovah da me valjda neće ubiti, jer su to mogli učiniti ranije kad sam stupio na most… Videh i mrtve Nemce. Pribran u tom smrtnom času, ugledah neki mali ašov i počeh udarati po beloj tankoj žici, detonatoru. Presekao sam belu žicu”, sećao se Miladin Zarić, koji je po odbrani mosta dobio ruski veliki orden, naš Orden za hrabrost, kao i druga odlikovanja. O njegovom podvigu pisala je „Politika” u decembru 1944. godine. Zarić je u Beogradu dočekao penziju. Sa suprugom Milenijom imao je trojicu sinova i dve kćeri. Umro je 1976. i počiva na beogradskom Novom groblju.
Autor knjige „Učitelj brani most” Despotović povodom Zarićevog podviga kaže: – Naš je dug, to očekujem da ispunimo, da svako pomeranje mosta očuva beleg tog hrabrog sveštenika, učitelja, viteza i borca, našeg Mišu Zarića.
Politika / Branko Pejović