PRIJATELj MIRO I „OKRŠAJ KOD OK KORALA“

Ekskluzivno za Press Lider „Lude priče iz Kine“, neobičan serijal priča o čudnovatim ljudima sa svih kontinenata, koje je upoznao Čačanin, Milan Lišančić na svom proputovanju kroz Kinu.

Ova priča počinje kao vic – „Bili Čačanin i Smederevac u Kini i…“. Marka iz Smedereva (za kineze Mark) upoznao sam na pool party-ju u Fošanu juna 2019. godine, organizovanom od strane Velikog Rubena, tovar teškog Amera koji je sebe zadužio da strancima u Kini organizuje zabave i raznorazna okupljanja. Vreli tropski junski dan izgledao je kao iz filma. Preko 60 stranaca sa svih kontinenata (ko zna možda je i koji Eskim zalutao), boja, vera, visine, uglova očiju, osmeha i gabarita okupilo se da odaju počast hedonizmu, životu i kraju još jedne uspešne radne sezone. Nakon par sati atmosfera se usijala a meni je odjednom palo na pamet – „Ma nemoguće da sam ja jedini iz Srbije ovde“. Kada se čovek nađe u inostranstvu stiče se utisak da Srba ima svuda i da nas ima 200 miliona (bez Rusa). Bio sam u pravu. Par metara iza mojih leđa čuo sam – „Pa gde si brate!“. Ovo je bilo upućeno jednom plavušanu za kojeg se ispostavilo da je Dinamovac iz Zagorja. Tako sam upoznao Marka iz Smedereva, njegovog brata Luku i Ivana iz Hrvatske. Brzo smo se skapirali i nakon par piva zbijali smo šale ko je bolji – Hrvati ili Srbi – i ustanovili da mi Balkanci nismo baš najtačniji.

A onda se pojavio on. Miro. Zdepasti, crni, nasmejani, metar i pokušaj visoki Jermenin. Gegajući se kao Pingvin iz Betmena, pozdravljao se sa svima, svi su ga znali, delovao mi je kao rok zvezda. Blago pripit i veseo pozdravio je Luku, Ivana i Marka koji mu je odmah rekao – „Ovo je Milan, moj prijatelj iz Srbije“. Šok. Miro je skočio kao iz topa zagrlivši me kao da smo se iz istog jajeta ispilili. Rekao mi je – „Hej men, svaki Srbin je moj brat“. Ubrzo sam shvatio i zašto.

U paklu tropskog dana, piva i rasplamsale žurke Miro počinje svoju priču. Rođen ‘84 u Grčkoj, nakon srednje škole i kratkog vremena provedenog u Jermeniji otišao je „preko bare“ u Kaliforniju, gde upisuje studije biznisa i prava. Govori tečno 8 jezika (!?) – grčki, jermenski, francuski, engleski, gruzijski, ruski i kineski (mandarinski i kantonski), voli da jede roštilj i pije pivo a u Kinu dolazi avgusta 2011. godine. Bavi se eksport-import biznisom na relaciji Jermenija-Kina. E sad, kakve to veze ima sa Srbijom?

Odgovor je Novak. Ne, nije Đoković već Mirov cimer sa faksa. „Novak, moj brat“ – ponavljao je Miro iznova pričajući oduševljeno o četiri nezaboravne godine koje je proveo sa Beograđaninom. I onda mi je ispričao priču o rađanju njegove besmrtne privrženosti prema jednom malom narodu sa brdovitog Balkana.

Miro je doneo dva kineska „Cingtao“ piva i „kssss“ – za trenutak smo se preselili na drugi kraj planete.

Kalifornija, Los Anđeles. Neka 2006. godina. Miro i njegova jermenska ekipa sa fakulteta, tokom jedne burne noći, „zakačili“ su se sa grupom Turaka. (o netrpeljivosti ova dva naroda ne treba trošiti reči). Policija je sve brzo rešila ali tvrdoglavi rivali su odlučili da se ne završi na pukom „koškanju“. Ispostavilo se da i jedni i drugi studiraju na istom univerzitetu pa su se lako dogovorili da organizuju tuču kod jednog bara blizu univerzitetskog kampusa. Par dana pred tuču, Miro je bio nervozan. Pripremao se, skupljao ekipu ali Novaku ni reči.

Dan tuče. Dvadesetak Jermena, nakon par vodki, krenulo je na mesto okršaja. Tamo ih je čekalo oko 40 Turaka. Kuraženje, verbalne čarke i po koji bačeni predmet podgrevali su atmosferu koja samo što se nije pretvorila u kalifornijsku Hirošimu. Jermene, spremne da krenu u juriš odjednom zaustavljaju neartikulisani urlici i pesma na njima nepoznatom jeziku. Iz jedne uličice pojavljuje se pet vidno alkoholisanih persona. Miro je odmah znao. Novak. Predvođeni Novakom i jedva hodajući, petorica Srba su se u punom trku zaleteli na Turke. Nakon što su bili ekspresno nokautirani, Pandorina kutija je bila otvorena i Jermeni su jurnuli napred.
Sutradan, vidajući rane nakon burne večeri i poraza, Miro je saznao da je Novak od početka sumnjao i da je preko zajedničkih prijatelja saznao za okršaj. Miro je bio oduševljen i neraskidiva veza između njega, Novaka i prijatelja iz Srbije bila je stvorena.

Kina. Fošan. Žurka na bazenu, jun 2019. godine. Vratili smo se u stvarnost. Smejali smo se grohotom na ovu neverovatnu priču i nazrdavljali. Žurka je prelazila u svoju after party fazu i, sada već prijatelj, Miro, Marko, Luka, Ivan i ja otisnuli smo se u još jedno nezaboravno i živopisno veče u Kini. A o tome… pa…neki drugi put.

Autor: Milan Lišančić