PROMOCIJA,,NEIZVESNA PROŠLOST-TAJMLAJN 1991-2015“

Реконструкција прошлости у дигиталном архиву

Презентација дигиталног мултимедијалног архива „Неизвесна прошлост − Тајмлајн 1991−2015” одржана је у четвртак, 2. децембра у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”. О пројекту и порталу говорили су представници Медијског архива Ебарт Иван Ћургус и Даница Лабан, уредник културне рубрике у недељнику НИН Драган Јовићевић, проф. социологије на Филозофском факултету у Београду Исидора Јарић и директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић.

Дигитални архив „Неизвесна прошлост − Тајмлајн 1991−2015” обједињује превасходно медијске изворе за више од 5.900 кључних догађаја из области политике, економије, друштва, културе и спорта који су обележили период од 1991. до 2015. године пружајући корисницима неопходан контекст за аналитички и критички приступ веома турбулентном периоду у новијој историји Србије.

Директор Ебарта Иван Ћургус је укратко представио пројекат започет 2017. године који је финансирала Европска унија. Он је казао да је било доста посла у техничком и дизајнерском смислу, да се кренуло од нуле, али да је архив данас прилично свеобухватан. Ђургус је истакао сарадњу са Народном библиотеком Србије, Радио Београдом, Продукцијском групом Мрежа, НИН-ом, Градском библиотеком у Чачку и многим другима. „Прегледано је више од 600.000 страница новина и око 1000 сати видео-материјала, а преслушано више од 600 сати програма радио-станица”, додао је он.

Програмски дир. Ебарта Даница Лабан је објаснила да је основна идеја пројекта била да се види на који начин су архивирана наша сећања, тј. желели су да направе архив који ће помоћи истраживачком новинарству. Она је рекла да пројекат утиче на развој медијске и дигиталне писмености код млађе популације и да је на том путу било бројних изазова.

Новинар Драган Јовићевић, представио је практичну употребу медијске грађе, тј. како је на основу извора из дигиталног архива настало 24 фељтона који је објавио недељник НИН. „Процес је био више него сложен. Теме су биле различите, договарали смо их унапред, а грађе је било много.” Јовићевић је додао да му је повратак у прошлост била веома занимљива, пре свега јер су „новинари некад писали и размишљали”, а текстови су били „са ставом”.

Ванредна проф. социологије на Филозофском факултету Исидора Јарић, између осталог је истакла неке од најзначајнијијих аспекта овог пројекта. ,,Слободно могу рећи да је ово један веома значајан допринос нашем колективном сећању, а и за мене лично је врло значајан ресурс за истраживање. Мислим да је овај пројекат понудио нешто што је искорак за све оне који различито размишљају о ономе што нам се догађало у прошлости и што нам се сада догађа”, казала је она. 

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је као партнер на пројекту била задужена за израду дигиталног архива догађаја који су значајни за локалну прошлост Чачка. О овој временској линији говорио је др Богдан Трифуновић. Он је рекао да локални дигитални архив који је доступан на адреси http://tajmlajn.net садржи више од 1200 извора за око 250 изабраних догађаја из завичајне прошлости. Он је позвао све заинтересоване да користе изворе из овог дигиталног мултимедијалног архива, прегледају их на временској линији и претражују у пуном тексту или преко кључних речи.