Rakija s Tare stigla i do Kine

Ugnezdila se varoš Bajina Bašta u podnožju planine Tare i zagrljaju reke Drine, vreli dani leta ovde već najavljuju masovan dolazak turista. Da se osveže i uživaju u prirodi ovog kraja. Za to područje (“srce Podrinja“) kažu da je biser srpskog turizma, sa sadržajima i za planinarenje, kanjoning, vožnju brodom, regatu, ribolov, najlepše vidike, upoznavanje bogatog nasleđa prošlosti…

BB klekovača proizvodnja

Minula sezona ovde je, i pored pandemije, bila veoma dobra, planina Tara najposećenija. Domaće turiste kao magnet su privlačili i Kućica na Drini, vidikovci Banjska i Bilješka stena, jezero Perućac, najkraća reka Vrelo. Proletos se Bajina Bašta pročula po manifestaciji “Ćirilična baština“, koja će joj uskoro doneti izgradnju Parka ćirilice u centru varoši.

Za ovo leto sadržaji su još raznovrsniji nego lane. Na prostranstvima Tare upravo su održane trke za izdržljive i uporne “Tribalion“ (oko 1.700 takmičara) i “Tara ultra trejd“, a u Bajinoj Bašti festival filmova na otvorenom “Bašta fest“. Učesnici najmasovnije “Drinske regate“ (prošle godine izostala zbog pandemije) okupili su se u Perućcu 17. jula i u hiljadama plovila krenuli u zabavni spust niz Drinu sve do Rogačice.

Burad BB klekovače

Čitav kraj poznat je po vidikovcima, sa kojih se ove lepote doživljavaju na poseban način. Pored nekoliko već uređenih mesta za izuzetnim pogledom, ove godine urediće još dva u blizini Kaluđerskih Bara na Tari (Platno i Vrla ripa). Na ovom području moguće je uživati u planinarenju i pešačenju na preko 300 kilometara obeleženih staza, učestvovati u organizovanim planinarskim i konjičkim turama, voziti bicikle divnim prostorima…Ili naći duhovno okrepljenje u manastiru Rača gde je u tami srednjeg veka, poput kulturne buktinje, svetlela Račanska prepisivačka škola. Kod Perućca su prastari nadgrobni spomenici stećci, stavljeni na listu Uneska.

Tačno dve decenije na organizovanju poseta i pripremi sadržaja za goste radi turistička organizacija Bajine Bašte, čiji je sadašnji naziv TO “Tara-Drina“. Njen direktor Dejan Mlađenović podseća za “Magazin“ da je ovo jedno od najatraktivnijih područja Srbije u koje mnogi turisti dolaze, najviše iz Beograda i Novog Sada.

– Naša turistička organizacija počela je pre 20 godina sa skromnim budžetom i turističkom posetom, da bi u ovo doba (kao prošle godine) u sezoni imali potpuno ispunjene kapacitete. Drugi smo posle Zlatibora po broju gostiju u zapadnoj Srbiji, a ponosimo se i najposećenijom manifestacijom na vodi “Drinskom regatom“. S tim što bi još značajniji rezultati bili da je Bajina Bašta bolje povezana dobrim putevima sa većim gradovima. Jedan uređeniji i brži put ka Valjevu (Rogačica-Poćuta, dug 38 km) doneo bi izuzetan iskorak u turizmu, jer bi nam turisti iz Beograda dolazili za dva sata. A vrlo važan je, naravno, i tunel kroz Kadinjaču na kome je država najavila radove – kaže Mlađenović.

Detalj iz BB klekovače

Jedna od nedovoljno znanih neobičnosti Bajine Bašte je rakijski turizam. Tako zovu mogućnost da zainteresovani posete najveću i najstariju destileriju rakije u Srbiji, ovde upoznaju njen tradicionalni proces proizvodnje sa hrastovim buradima i bakarnim kazanima, te u izložbenom delu probaju rakije koje se ovde proizvode, a prodaju čak u Kini. Destilerija, koju godišnje pohodi četiri-pet hiljada posetilaca (neretko i grupe iz Slovenije), ima niz zanimljivosti, pa i smeštaj sa sobama i apartmanima za goste.

Reč je o “BB klekovači“, firmi koja sada pravi 22 vrste rakija među kojima i poznatu “bajinobaštanku“, lokalnom brendu duge istorije. Kad su turistički novinari nedavno boravili u poseti ovom kraju, domaćini su ih vodili da vide “BB klekovaču“. Tom prilikom je Vladan Todorović, domaćin destilerije, istakao da je ovo najveća i najstarija srpska destilerija nastala 1905. godine.

Novinari u obilasku BB klekovače

Za bocu rakije od maline 22 kilograma voća

U “BB klekovači“ proizvode i nove vrste rakija, ali nije u tome lako kao sa šljivom. – Tri najzahtevnije vrste voća za dobijanje rakije su malina, divlja kruška i dunja. Recimo, za malinu je potrebno čak 22 kilograma svežeg voća da bi se dobila jedna boca rakije – kaže domaćin destilerije Vladan Todorović.

Rakija bajinobaštanka, proizvod BB klekovača

Klekovača odavde još od tridesetih godina stiže na beogradsko tržište, a pedesetih počinje organizovana proizvodnja i flaširanje te rakije. Prepoznatljiva boca sa žutom etiketom i crvenim zatvaračem “BB klekovače“ potom je osvojila ne samo Jugoslaviju, već se našla i u izlozima pariskih i londonskih radnji. Zatim prelazila okeane, pila se i u Australiji, Argentini…Dugo je kod nas bila piće za reprezentaciju, kako u Saveznom izvršnom veću tako i u Skupštini grada Beograda.

Ni “BB klekovaču“ nisu mimoišle tranzicione nevolje, ali je dobrom privatizacijom sačuvana i unapređena. – Sada je na odležavanju u našoj destileriji preko 800.000 litara rakije. Plasiramo je na tržište Srbije, država bivše Jugoslavije, a počeo je i izvoz u Kinu: prvi kontigent smo već izvezli, drugi ćemo isporučiti u narednim mesecima. Za Kinu idu naše rakije od šljive, travarica i kajsija. Malo je njima to nepoznanica, ne znaju mnogo o rakiji, ali rado popiju – rekao je Todorović.

Bajinobaštanska rakija Baština 1858. za kinesko tržište

Ovde na drvenim rakijskim buradima piše: “Sa znanjem u kafanu“. Treba znati i šta se pije u kafani, naravno i piti s merom, objašnjavaju ovde. A hrastovih buradi je mnoštvo, rakija u njima odležava godinama, tu su i četiri prvoklasna bakarna kazana od po 500 litara. U “BB klekovači“ drže se starinskog načina pečenja rakije, lože drva.

BB klekovača, burad

– Uz tri vrste “BB klekovače“(stare tri, sedam ili osam godina), koje nastaju kad u meku šljivovu rakiju stavimo bobice kleke da tu stoje ceo mesec pa zatim redestilacijom dobijamo ljutu klekovaču, u ponudi imamo i rakije od kruške, dunje, kajsije, divlje kruške, maline. Prvi smo u Srbiji napravili rakiju od višnje (ne liker). Imamo i dve limitirane serije naših rakija pod imenom “baština“ – ističe domaćin destilerije, dodajući da se za ova pića bira najbolje voće iz nezagađene prirode ovog dela Srbije. Podneblje, tradicija u proizvodnji, umeće i znanje dali su ovde proizvod za svet.

(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović, fotografije Slobodan Jovičić)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.