RODJENDAN GRADSKE BIBLIOTEKE

Како је Библиотека прославила рођендан

Чачанска Библиотека је обележила 174 године постојања и Дан установе у четвртак, 10. марта на дан када је рођен Владислав Петковић Дис. Као годину оснивања Библиотека узима 1848. када је отворено прво Читалиште, а након деценија рада, развоја, промена назива и адреса, установа је израсла у једну од најсавременијих и највећих библиотека у Србији. У свечаности су учествовали градоначелник Чачка, директор установе, библиотекари, писци, читаоци, музичари…

Рођенданску честитку свим запосленима упутио је градоначелник Милун Тодоровић указујући на значај најстарије установе културе у граду из које је све и потекло.

„Увек са великом емоцијом долазим у Библиотеку зато што знам колико вредних и преданих људи ради на редовним пословима, организацији програма и осмишљавању нових активности. Једна од идеја за ову годину јесте потекла од запослених и директора, а то је набавка библиобуса, тј. библиотеке на точковима која би стигла и до удаљених корисника на селу и пружила квалитетне библиотечко-информационе услуге. Ми ћемо се потрудити да та идеја заживи.ˮ

Градоначелник се такође осврнуо и на врло важан период који је пред свим делатницима у култури у граду на Морави, а то је реализација инфраструктурних пројеката, организација програма и различитих активности у складу са чињеницом да је Чачак добио титулу прве српске престонице културе 2023. године.

Основни део посла у Библиотеци је свакако рад са корисницима, приновљавање и обрада фонда, али и друге активности. Вредни тим установе није посустајао ни због здравствене ситуације, трудио се да одржи континует у раду и када је програмска делатност у питању. Током протекле године су организоване изложбе, концерти, књижевне вечери, трибине, радионице које су привукле пажњу суграђана чиме су потврђени сви потенцијали које има најстарија установа културе у граду. О резултатима рада у 2021. години говорио је директор др Богдан Трифуновић осврнувши се на значај библиотека и за ширу друштвену заједницу.

„Библиотека је место где читаоци читају и позајмљују књиге, студенти и ученици уче, а библиотекари раде. Али то је и место које окупља ствараоце. Библиотека је простор сусрета креативних појединаца, који у симбиози својих талената стварају нову лепоту за друге. Библиотека нуди могућности креативног израза за све узрасте, од најмлађих, младих, па до оних старијих.ˮ

До одласка у пензију део колектива Библиотеке била је и мр Маријана Матовић, библиотекар саветник и уредник издавачке делатности. Свечаност је била прилика да се још једном изрази захвалност на дугогодишњем преданом, посвећеном раду и колегијалности. Директор установе је у име колектива уручио пригодан дар колегиници Маријани.

Поводом Дана Библиотеке постављене су и две занимљиве и вредне изложбе. У витринама у Великој сали је поставка под називом „Ризничари књига, уметници речи” која је посвећена писцима-библиотекарима кроз историју. Аутори изложбе су Душица Цибралић, Биљана Арсић и Исидора Ђоловић. Другу поставку која се налази у Галерији су приредили библиотекари Биљана Раичић и Мирко Драмац. Ту су изложене старе и ретке књиге из Библиотеке Лазић, музеја и колекција Удружења „Адлигат”. 

Темељ овог Удружења, које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње је Библиотека Лазић која је основана 1882. године у Војводини и постоји већ девет генерација. Назив  „Адлигат” је не само симбол повезаности више књига у једну корицу, већ више генерација, култура, земаља и народа под једним кровом, у једној институцији. Поред Библиотеке, ту је и  Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања, легати… О вредности књига и библиотека беседио је Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат”, путописац и преводилац.

„Када ме питају колико дуго живим и дишем са књигом, колико дуго се бавим овим послом, одговорам, само 250 година, толико моји преци сакупљају књиге и помажу културу. Сада је породична традиција постала и удружено задужбинарство. Маштам да ме сахране као Александра Великог, раширених руку у гробу, да сви виде да ништа нисам понео са собом, пошто је толико људи у моје руке ставило судбине свог налеђа и заоставштина које су намењене будућим генерацијама. Сетимо се традиције и културе која је део свакога од  нас, то су вредности због којих смо ми и део Византије, и део Европе, и Америке и део света, наше највеће  богаство је у књигама.”

Дан Библиотеке био је права прилика да се доделе признања највернијим читаоцима Позајмног одељења за одрасле и Одељења за децу и младе. Дипломе и пригодне дарове добили су: ученице средње школе Тијана Курћубић и Магдалена Кувељић, запослени Марко Ракићевић и Александар Дилпарић, пензионер Олга Шипетић као и предшколац Сава Шутић, основци Јован Василијевић, Селена Петровић, Калина Некрасов и породица Живковић (Анђела, Никола и Ђурђа).

Књижно окружење није само извор маште и идеја, већ место где култура настаје и добија уметнички израз. Свечаност су посебно музиком оплеменили запослени Мирко Дрманац и Ненад Маринковић и сарадници Библиотеке Филип Цаковић, Јелена Ратковић, Александар Поповић, Милица Коврлија, Јован Тешић, Драган Јековић и Мешовити дечји хор Музичке школе. Они су извели композицију „Највећи светˮ са којом је установа учествовала на првом музичком такмичењу за библиотеке и библиотекаре одржаном у оквиру програма Међународног библиотечког и информационог конгреса Ифла 2021. 

Програм је завршен уз поруку да читање има моћ да нас удаљи од овог света како бисмо разумели његов смисао, а рођенданско славље настављено је на коктелу.