Sećanja na mobe, prela, sokake

Fotografije su, kažu, ogledalo života i čuvari prošlosti i uspomena. Čuvaju miris vremena i drže vezu s precima.

Šta sve skrivaju stari porodični albumi, ramovi prekriveni paučinom, sanduci devojačke spreme, vojnički koferi, zavežljaji u ormanima, skrivnice na prašnjavim tavanima, kutije i fioke u kredencima i memljivim podrumima, godinama sabirana novinarska fotodokumentacija…

O tome će Novovarošani uskoro saznati iz monografije koja se ovde upravo priprema. Imaće 320 fotografija iz ovdašnjih starih albuma, na 180 strana. Izdavač je novovaroška biblioteka “Jovan Tomić“, po ideji i uz tekstove autora Dragoljuba Gagričića. Neumornog novinara koji decenijama posvećeno obaveštava javnost o zbivanjima i ljudima ovog kraja. Iz Gagričićeve dokumentacije je većina fotosa predviđenih za monografiju.

Dok su se požutele slike prikupljale – a ima i starijih od jednog veka – najednom su iz njih izronili motivi života minulih vremena, zaboravljeni narodni poslovi i običaji zlatarskog kraja, nekadašnji ljudi i događaji. Svaki prizor s osobenom životnom pričom, vezom s precima, dragim osobama, predelima.

 

Svojevrstan su vremepolov pojedine slike svetinja koje čuvaju žar vere, kao i one sa arheoloških iskopina, crkvina i gradina dok čame u šipražju. Autor knjige podseća da je novovaroški kraj u poslednjih 150 godina pripadao teritoriji više država i uz granice i deobe, nakon ratova, slobodu tri puta dočekivao.

 

 

Vide se na starim fotosima i prizori zavičaja, stočari i zemljoradnici pod bremenom godina, karlice planinki i čobanska konačišta, rukoveti žetelaca i snopovi na guvnu, kosačke mobe, poslednje etno-oaze na planinama, dela klesara i drvodelja…Slikom oživljava vekovna gorštačka upornost u bespuću i siromaštvu. Tu su i iščilela zanimanja u preradi konoplje i vune, rukotvorine domaćica koje su po čitav dan poslovale u kući i polju da bi uveče, umesto da odmaraju, tkale ili vezle kraj čkiljavih petrolejki. Izranjaju i slike porodičnih zadruga, momačkih i devojačkih nadmetanja, prela, sabora, svetkovina, svadbenih običaja…

 

Fotoobjektiv je beležio i ekonomske uspone ovog kraja: kako se menjao zemljopis u slivu Uvca, odavde odvozilo hiljade kubika drvne građe, kako su nastajali putevi u zabitima Starog Vlaha, a prvi turisti među četinarima Zlatara tražili spas od letnje žege. U monografiji oživljava i prošlost Nove Varoši, sa sokacima i čatmarama, dućanima i kaldrmom, talasom industrijalizacije kada pred kranovima i betonom nestaju bašte i sokaci.

– Sakupljanjem fotografija u novovaroškom kraju niko se ozbiljnije nije bavio, samo pojediia dragocena dokumenta našla si se u fototekama, na stranicama knjiga ili novina. Ovo je prvi pokušaj da ta građa od kulturno-istorijskog i etnografskog značaja u neobičnom izdanju ugleda svetlost dana. Ove slike prohujalog vremena objavljuje biblioteka, iz čijeg fonda je preko 70 fotografija, deo ih je iz moje novinske dokumentacije, a tu su i iz privatnih arhiva, novovaroške škole i druge – kaže za “Magazin“ Gagričić i podseća da je u Novoj Varoši decenijama zanemarivana briga o nasleđu, sve do novijeg vremena kad je započet povratak tradiciji i korenima, obnova svetinja, skidanje vela zaborava sa znamenitih ličnosti.

 

– Na talasu tih promena dolazi i inicijativa da se nađe utočište za fotografske zapise koji godinama netragom nestaju ispod urušenih krovova i na ugašenim ognjištima, zbog nemara prema baštini. Iz ove ideje je nastao prvi korak, tekst “Poslednji voz za stare slike“ na stranicama “Zlatarskih novosti“ 27. decembra 2013. godine, uz apel da se slike saberu među korice knjige, u pomenik ili zavičajnu monografiju. Biblioteka u martu 2017. prihvata inicijativu za prikupljanje fotografija, da tako produži život uspomenama i blago približi generacijama. U fototeku i računare slagale su se slike, razglednice i druga građa nakon medijskih napisa i objavljenog poziva na plakatu “Nova Varoš iz starih albuma“. Ovoj akciji išlo je na ruku i što više nije bilo zebnji da će građani ostati bez dragih uspomena, jer savremena tehnologija omogućava da se lako i brzo urade kopije ili da ih vlasnici pošalju elektronskim putem – ističe autor.

 

 

Zahvaljujući darodavcima iz niza arhiva i zaostavština, kao i poklonima sugrađana i zemljaka rasutih širom Srbije, traganju za vlasnicima i autorima slika, rađa se ova monografija. U njoj su slike podeljene u 12 tematskih celina, prema srodnosti motiva. Sve sa željom da stranice ove knjige obnavljaju pamćenje i probude uspomene, ponude zapitanost šta još nije otkriveno i sabrano, podstaknu nova traganja za korenima.

 

 

 

 

 

 

(Objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović, fotosi iz monografije)