STRAST, KRV I SUZE NA VRANJANSKI NAČIN
Prikaz filma „Nečista krv – greh predaka“ Milutina Petrovića.
Piše Dušan Darijević
Gledao sam „Nečistu krv – greh predaka“. Uvek sam verovao da reditelj Milutin Petrović ima potencijal za velikog i značajnog filmskog stvaraoca, što on od početka svoje karijere jeste, ali nije imao pravu i veliku šansu, već je svoj dar i talenat pokazivao u niskobudžetnim ostvarenjima, malim art filmovima o današnjici koju živimo. A onda je otkrio svoj Sveti Gral – godinama zagubljeni scenario pomalo zaboravljenog filmskog maga, velikog znanja, Vojislava Nanovića, reditelja i scenariste, sada već klasika srpskog i jugoslovenskog filma i njegov scenario istkan iz pređe dela jednog od najvećih pisaca srpskog jezika – Bore Stenkovića. Adaptaciju scenarija je uradila Milena Marković.
Scenario se ne bavi ni jednim Stankovićevim delom posebno i u celini, već sublimiše iz svakog strast, ljubav i neizbežni usud, a breme greha na svoja pleća u filmu preuzima otac porodice, moćni Hadži Trifun. Veštim kreiranjem glavnih likova koji vode narativni tok, ali i sugestivnom slikom, večite zasenčenosti, mraka i teskobe, reditelj Petrović uspeva da oživi tragičnost svih likova, posebno onih iz Trifunove loze, a najpre ženskih od Cone, Tašane pa svih redom, kako stradaju i pate zbog neutažene strasti i ljubavi, a svi skupa pate pod jarmom osvajača, koji ih primorava da žive u uskom, ograničenom prostoru, upućeni jedni na druge, samo naizgled raskošnom i komfornom, ali ograničenog nevidljivim i vidljivim preprekama koje nameće život bez slobode. Svi su pod nekom čizmom jal’ porodičnom, krvnom, turskom, svima su životi u maloj zajednici isprepleteni sa drugima, a sudba svima dodeljije porciju suza, krvi, radosti i tuge, po meri. Hadži Trifun bdije nad svima dok i sam ne postane žrtva usuda, koji ostavlja u nasleđe svojim potomcima Mitketu, Sofki i ostalima. Bjelogrlić briljantan kao Hadži Trifun, kao i par epizodnih muških likova, a za njima ni malo ne zaostaje čitav niz odličnih ženskih likova, a Katarina Radivojević (Cone) ima ulogu života.
Dobili smo pravi film epohe, ubedljivo i dirljivo filmsko ostvarenje i sa nestrpljenjem očekujemo seriju, koja će sigurno otvoriti više vrata u vranjanski, mrak i teskobu brojnih likova, čije su životne priče u filmskoj verziji samo nagoveštene.
Filmska publika, kao u zlatno doba jugoslovenskog filma imaće šta da gleda ove jeseni i zime, „Nečista krv – greh predaka“, „Toma“ „Oaza“, „Strahinja Banović“.
PressLider