Veliko interesovanje za pojedine fakultete

I ove godine najviše prijavljenih je za studije medicine, gde za 88 mesta konkuriše čak 549 brucoša, i smerove za informacionu tehnologiju na Fakultetu inženjerskih nauka, PMF-u i Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, gde je broj prijavljenih oko dva i više puta veći od slobodnih mesta.

subotica (1)
Završetak prijavljivanja za upis na 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, osim zavidnog interesovanja koje je za blizu 15 procenata premašilo raspoloživu kvotu, pokazao je nastavak trenda prema kome mladi ljudi pri izboru budućeg zanimanja sve manje slede svoje želje i afiniteta, dajući prednost zanimanjima koja nude veću šansu za zaposlenje, dobru zaradu i ponajviše za odlazak u inostranstvo.

Rezultat takvog načina razmišljanja vidljiv je u podatku da je od 4.133 prijavljena kandidata, koji su konkurisali za popunu 2. 268 budžetskih i 1.349 mesta za samofinansirajuće studente, gotovo četvrtina dokumenata predata na šalterima Fakulteta medicinskih nauka, dok svaki deseti pretendent za indeks na kragujevačkom Univerzitetu želi da postane stručnjak u oblasti informacionih tehnologija.

Interesovanje za Fakultet inženjerskih nauka, a posebno za medicinu na kojoj je za 88 budžetskih indeksa konkurisalo čak 549 potencijalnih doktora medicine, moglo bi poslužiti kao kontra argument svima koji upozoravaju da bismo zbog katastrofalne zdravstvene politike mogli doći u situaciju da ostanemo bez dovoljno dobrih lekara.
Ali, ne treba mnogo pameti da se zaključi da je situacija upravo obrnuta. I vrapci na grani znaju da Lekarska komora našim doktorima koji odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom i dobrom zaradom svake godine izda na stotine sertifikata. Jasno je da se mladi ljude za ove teške i dugotrajne studije ne opredeljuju zarad domaće perspektive koja im, ukoliko ne žele da se prihvate vožnje taksija ili fizičkog posla, nudi višegodišnje tavorenje na birou rada, nego zbog šanse da se lako i brzo dokopaju stranih klinika koje im uz dobru zaradu nude mogućnost usavršavanja koje je kod nas već decenijama misaona imenica.

Privlačni IT smerovi

Fakultet medicinskih nauka je na tri studijska programa- medicine, farmacije i stomatologije i dva smera strukovnih studija, ponudio isti broj mesta kao lane, a dobio 277 prijava više nego pri prošlogodišnjem upisu. Poštenja radi treba reći da privlačnost ovog fakulteta ne leži samo u šansi da se dobije diploma koja vizira pasoš za inostranstvo, nego i u zavidnom rejtingu fakulteta koji se poslednjih godina, zahvaljujući inovativnom pristupu nastavnom procesu i intenzivnom naučno istraživačkom radu, svrstao među najbolje naučne i obrazovne institucije u zemlji.

Skroman broj indeksa koje FMN nudi i davanje prednosti budžetskim studentima, jer se uz plaćanje školarine mogu studirati samo strukovne studije, pokazuje da ovaj fakultet daje šansu samo najboljima. Zbog toga će svaki šesti kandidat moći da se nada indeksu koji otvara vrata za zvanje doktor medicine, na studijama farmacije ima 140 prekobrojnih, dok je broj potencijalnih stomatologa 4,6 puta veći od ponude mesta na studijama.

Šansa da se ode u deo sveta u kome se može naplatiti trud i znanje, ali i sve veća mogućnost da se pokrene privatni biznis i da se radi za strance u domovini uz dobru zaradu, već godinama utiče na opredeljivanja mladih za informacione tehnologije.
Ono što je na beogradskom Univerzitetu vidljivo navalom na ETF, FON i informatički smer na Matematičkom fakultetu, na fakultetima iz zajednice kragujevačkog Univerziteta se očituje solidnim zanimanjem za fakultete koji školuju IT stručnjake.

Jedan od najvećih dobitnika je Fakultet inženjerskih nauka koji, zahvaljujući smeru računarske tehnike i softverskog inženjerstva, uvedenom prošle godine, konačno uspeva da u prvom upisnom roku privuče više kandidata od broja slobodnih mesta. Ipak, pošto je za ponuđenih 40 indeksa na ovom smeru konkurisalo 105 od ukupno 410 prijavljenih, ostali smerovi, osim odseka za vojnoindustrijsko inženjerstvo, neće moći da se pohvale popunjenim kvotama.

Trend potražnje zanimanja iz oblasti IT sektora i ove godine je privukao veliki broj budućih brucoša koji bi želeli da studiraju informatiku na PMF-u, pa je za 70 mesta skoro duplo više pretendenata (138). Interesovanje za ostale studijske programe ovog fakulteta, koji uz FIN važi za najprestižniji u zajednici kragujevačkog Univerziteta, uglavnom je na nivou ponude sa izuzetkom odseka za fiziku na kome je za 25 mesta konkurisalo samo 11 svršenih srednjoškolaca.

Fakultet tehničkih nauka iz Čačka, kao treći iz zajednice Univerziteta koji školuje IT kadar, za 80 ponuđenih mesta na smeru informacionih tehnologija primio je 144 prijave, dok je za 70 indeksa na smeru elektrotehničkog računarstva konkurisalo 86 maturanata.
Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da su mladi koji planiraju da nastave školovanje na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, slično svojim vršnjacima iz drugih univerzitetskih centara, shvatili prednosti ulaganja truda u ovladavanje znanjima iz oblasti informacionih tehnologija, dublja analiza pokazuje da većina prednost ipak daje beogradskim i fakultetima iz drugih centara koji su uspeli da izađu na dobar glas.

Jer, dok beogradski ETF i FON, kao i Matematički fakulteti iz Beograda i Novog Sada beleže stalni rast interesovanja i na stotine prekobrojnih, na kragujevačkom Univerzitetu se jedino PMF može pohvaliti većim brojem prijavljenih u odnosu na prošlu godinu. Ovaj fakultet je na smeru informatike lane primio 91, a ove 138 prijava, dok na Fakultetu inženjerskih nauka, koji je na smeru koji školuje IT stručnjake prošlog juna imao 139 kandidata, ove godine istu oblast želi da studira 105 budućih brucoša. Neznatan pad interesovanja od 6 prijavljenih beleži smer informacionih tehnologija na FTN-u iz Čačka .

Jednačini koja nudi rešenje dileme zašto naši fakulteti koji školuju najtraženiji IT kadar ne uspevaju da se nose sa prestoničkom konkurencijom, kragujevački Univerzitet, posle završetka prvog upisnog roka, mora dodati još jednu nepoznatu. Reč je o pitanju opravdanosti uvođenja novih studijskih programa koje zadire u problem ispravnosti razvojne politike.

Malo interesovanje za prava

Da je ovo pitanje na mestu pokazuje činjenica da je novoosnovani studijski program za unutrašnje poslove i bezbednost na Pravnom fakultetu, koji je prema planu dostavljenom Ministarstvu prosvete trebalo da upiše 165 brucoša, privukao samo 29 prijavljenih kandidata. Dodamo li ovome da nedavno osnovane studije italijanskog jezika i književnosti želi da upiše samo 10 svršenih srednjoškolaca i da duplo više mesta ostaje upražnjeno, da je odsek zdravstvenog turizma Fakulteta za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje, na kome je bilo mesta za 50 studenata prve godine, primio samo 16 prijava kao i da je na, takođe, nedavno uvedenom studijskom programu za građevinsko inženjerstvo na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu ostalo 7 prekobrojnih indeksa, moglo bi se reći da su se planeri razvoja negde preračunali.

Jer, čak i ako dozvolimo da je manjak interesovanja u prva tri slučaja izazvan činjenicom da svi studenti plaćaju školovanje teško se mogu naći valjani argumenti za opravdanost uvođenja studija građevine u Kraljevu koje, uprkos činjenici da primaju samo budžetske studente, ne uspevaju da privuku dovoljno zainteresovanih.

Posebnu priču koja, reklo bi se ima veze sa društvenim trendovima, predstavalja konstantan pad interesovanja za studiranje na Ekonomskom i Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Iako je Ekonomski i ove godine ponudio 600 indeksa i primio 465 prijava, što je oko 70 više nego lane, ostaje činjenica da, zahvaljujući senci ne baš sjajnih postignuća i komplikovanih međuljudskih odnosa ovaj fakultet polako gubi bitku sa brojnijim privatnim fakultetima koji za malo više novca i mnogo manje truda obezbeđuju diplome ekonomista i menadžera.

Pravni fakultet se, dodatno opterećen nerešenom aferom „Indeks”, rve sa istim protivnikom i može računati da će posle prvog ruga upisa popuniti tek nešto više od polovine slobodnih mesta, jer je za 605 indeksa konkurisalo 379 budućih brucoša, među kojim svakako, kao i svugde, ima onih kojima je ovaj fakultet rezervna opcija.
Činjenica da posla u prosvetarskoj struci nema po prvi put je obeshrabrila mlade koji vole poziv učitelja, pa Učiteljskom fakultetu u Užicu za popunu upisne kvote od 160 mesta nedostaje 72 kandidata. To, međutim, nije slučaj na jagodinskom Fakultetu pedagoških nauka na kome je broj prijavljenih na nivou ponude.

Sličan odnos ponude i tražnje važi i na Filološko-umetničkom fakultetu kome su za 343 slobodna mesta prispele 422 prijave i na kome se značajniji višak beleži jedino na studijskim programima za engleski i nemački jezik.

Dobra vest za Univerzitet je da je Agronomski fakultet iz Čačka, koji je godinama kuburio sa popunom upisne kvote i koji je ove godine ponudio 120 indeksa, ovog juna uspeo da privuče 95 potencijalnih studenata, ali je i ovde smer zootehnike koji je privukao samo 8 svršenih srednjoškolaca pokazao da valja razmisliti o opravdanosti postojanja pojedinih studijskih programa.

Pogled na interesovanje ipak ne znači da će svi koji izađu na prijemne ispite koji se održavaju ovih dana u oktobru sesti u amfiteatre željenog fakulteta. Osim onih koji se neće upisati zato što su, za svaki slučaj, pokušavali na više mesta, biće svakako i mladih ljudi koji, ako ne upadnu na budžet, neće moći da nastave školovanje. To će svakako zavisti i od izbora fakulteta jer se raspon školarina kreće od 30.000 dinara na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, do 170.000 na Odseku za primenjenu umetnost FILUM-a.

Izvor: Nedeljne novine Kragujevačke/Javorka Stanojević

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.