Zdravije su stare sorte voća

Tripkova pod Zlatiborom. – Doba je godine kad se u brdima orezuje i sadi voće. A voćnjaci podzlatiborskog sela Tripkova, još nezagađeni, čuvaju stare voćne sorte, čiji zdravi plodovi postaju traženiji u poplavi onih ko zna odakle pristiglih, čime prskanih i samo na oko privlačnih s polica supermarketa.

U zaseoku Sokići zatekli smo Milenka Sokića, vrsnog kalemara i voćara kako u svom voćnjaku orezuje i kalemi zasade.

– Upravo sada je vreme za sadnju voća svih vrsta. Ovde u brdima najbolje uspevaju šljive, jabuke, kruške i dunje. Imamo privilegiju da je na ovom području voće organsko, jer zemljište nikad ničim veštačkim nije tretirano. Samo se stajnjak kao đubrivo koristi. Zato nam je voće zdravo, slatko i zaista dobrog kvaliteta – kazuje Milenko.

Opisuje nam postupak orezivanja: voćar u ovo vreme treba da oreže grane i ukloni “vodopije“ (grane koje zimi narastu, a potom nemaju ni cveta ni ploda pa drugim zdravim uzimaju vodu). Ovo je obavezan posao svakog proleća, a valja ga uraditi da bi se rodne grane razvile i voćnjak bolje rodio.

– Kalemljenjem se stvara novo voće. Ono se u našem kraju obavlja na podlogama divljih krušaka i jabuka, jer to pitomom daje kvalitet i zdraviji rod. Voće je onda izdržljivije, trpi insekte, ne mora da se prska. Ovo činim tako što na grane divljih nadograđujem pitome vrste jabuka (budimka, kolačara i druge stare sorte) i pitome kruške (jeribasma, kaluđerka). Ovde i dunja odlično rađa, za nju su u ovom delu Tripkove vrlo pogodni uslovi.

Milenkov neveliki voćnjak u porodičnom domaćinstvu iz godine u godinu daje lepe plodove. Ovaj voćar se kalemljenjem bavi poslednjih desetak godina, po savetima fakultetskog profesora Ljubinka Milanovića, voćara amatera. Do sada Sokić nije imao promašaja u tom poslu. A kad za godinu bude u penziji, češće će iz Užica (gde živi) dolaziti ovde na očevinu u Tripkovu i još više voća zasaditi.

Dve porodice, Milenkova i njegovog brata Zorana, te voćne plodove koriste i za jelo i za rakiju. – Pečemo dobre domaće rakije: dunjevaču, kruškovaču, ljutu od šljive. Samo za kućne potrebe: za nas, komšije, prijatelje – dodaje naš sagovornik.

Ova brda blizu jezera Vrutci valovita su i za voće pogodna. Ali proredila se i Tripkova, kao druga planinska sela ovog dela Srbije. Domaćinstva ostarela, mlađima su privlačniji obližnje Užice i turistički centar Zlatibora. Ipak u ovo doba, kad se zbog korone iz urbanog beži u zdrave sredine, najednom tokom sunčanih dana oživljavaju kuće i voćnjaci živopisne Tripkove. U kojoj je opština Čajetina asfaltne puteve dovela maltene pred svako domaćinstvo.

(objavila “Politika“ autor Branko Pejović)