Zvono za bliznakinje obradovalo celo selo
Gornja Kosatica – Bliznakinje Danica i Milica Zindović danas će otvoriti učionicu škole u podzlatarskom selu Gornja Kosatica. Prvi su đaci posle 22 godine, otkako je utihnulo školsko zvono i podeljeno poslednje svedočanstvo u isturenom odeljenju prijepoljske škole „Sveti Sava“ davne 1994. godine.
Školska zgrada nedaleko od Kosaćanke i uz put za Brajsku ploču i šume Zlatara, jedva se, kažu meštani, videla od vrzine. A kad je pre sedam dana stigla odluka o otvaranju, nevericu su zamenile radost i akcija. U dvorištu vrelo kao u košnici, slično danima, prisećaju se najstariji, kada su gorštaci zidali prve škole u Lunjevcu i na Zborištu, u Donjoj i Gornjoj Kosatici, pišu Novosti.
– Mobom smo iskrčili dvorište i traktorima izvlačili trnje, pavitinu i seno. Bilo je puno posla. Popravljen je krov i zamenjeni su polomljeni crepovi, očišćene i okrečene prostorije. Donosili su ljudi rakiju, žene kolače i kafu, a preostalo je da se dovede voda u zgradu izgrađenu 1988. godine – pričaju nam Zoran Jasika, prvi komšija, i Milenko Kuveljić, domar iz matične škole.
Sinula škola u podzlatarskoj pitomini, a živost u dvorištu đačke kuće obradovala je celo selo sa 300 duša. Pristigao deo rodbine da čestita polazak u školu, a otac Željko tek dovezao dva radna stola za prvake. Još tu, pred kućom, Milica i Danica smeštaju bojice i ostali pribor u fioke, „šetaju“ rance po dvorištu i pokazuju prve crteže.
– Znamo da brojimo do sto, ali nismo naučile baš sva slova – u pola glasa pričaju devojčice. – Evo, umemo da napišemo – tata i baba… Škola nije daleko, dole preko Gaja. A zimi ćemo izlaziti na konju, deda napravio samar…
Devojčice ne pominju majku Vojimirku, umrla je pre tri godine. U školu će ih ispratiti otac Željko, tri godine mlađi brat Radomir, baba Stanka i deda Živorad.
– Svanulo mi je pre sedam dana, kad javiše iz opštine da se posle nepovoljnih odluka iz Ministarstva i Školske uprave – otvara škola. Godinu i po dana me pekla muka: kud ću decu? Kako da ih zimi vozim 12 kilometara dole do Prijepolja po ovoj strmini i krivinama ili da u gradu nađem stan?! Kad nisam ranije, kako sad da ostavim ostarele roditelje, zar da rasprodam 14 grla goveda? – govori Željko.
DAĆE BOG NOVIH KOLEVKI
Pored sestara Zindović, u školu će poći i jedan predškolac iz familije Popović, a za dve godine još dvoje – Radomir Zindović i Milica Brajović.
– Nema više mesta za narod dole u Prijepolju. Nigde lepšeg života nego u selu. Odvajkada se ovde živelo od stoke i šume, a sad malinjaci niču na svih strana. Daće bog da bude novih kolevki i krštenja – nada se deda Živorad Zindović.
PressLider