Bos išao na akciju da gradi prugu
Užice – “Mi gradimo prugu, pruga gradi nas“, uzvikivali su mladi prve poratne godine na istorijskoj pruzi Brčko-Banovići, pravljenoj dobrovoljnim radom 62.268 akcijaša iz 220 jugoslovenskih radnih brigada i devet inostranih.
Ta vrsta “rada na sebi“ uz udarništvo i velike fizičke napore današnjoj mladoj generaciji deluje čudno, ali ima ljudi u zrelim godinama vernih idejama akcijaškog rada koji smatraju da ga treba obnoviti. O gradnji te pruge, 72 godine pošto je građena, moguće je ovih dana pogledati tuzlansku izložbu u Istorijskom arhivu u Užicu, postavljenu saradnjom ove arhivske ustanove i Arhiva Tuzlanskog kantona.
Na otvaranju izložbe, iskorišćene i da se ovdašnji akcijaši okupe i ujedno obeleže 40 godina ORA “Kadinjača“, bio je čovek koji je 1946. gradio prugu Brčko-Banovići. Užičanin Radivoje Lapčević, najstariji akcijaš u gradu već nadomak 90. godine života, i sada pamti te dane pune elana, entuzijazma i silne želje mladih da dopru do svoje životne šanse.
–Bila je nemaština, a ja sam iz rodne Radoinje kod Nove Varoši pobegao od kuće na tu prvu radnu akciju, bos otišao da gradim prugu Brčko-Banovići – sećao se Radivoje govoreći na otvaranju izložbe, da bi nam potom detaljnije opisao: bio je prvo muško dete u porodici i seoski poslovi su predstojali, a on obećao drugovima iz SKOJ-a da će ići na tu radnu akciju. Ali otac za to nije hteo ni da čuje, pa je zaključao zgradu gde je bilo Radivojevo odelo i obuća da bi ga zadržao da ne ode. Mladić se nije dao sprečiti, bos je s drugovima krenuo iz sela na prvu radnu akciju. Pešačili su do Nove Varoši, Radivoje je stigao krvavih nogu. Pre polaska za Bosnu dali su mu sako i pantalone, ali ne i cipele. Kaže da je potom dugo tabanao bos trasom buduće pruge, dok nije dobio kakvu obuću.
Uz ovu, on je tih godina kao akcijaš gradio i pruge Šamac-Sarajevo i Banjaluka-Doboj. Postao dvostruki udarnik na pruzi Šamac-Sarajevo, tu radio na miniranju zahtevnog tunela Vranduk. Izrecitovao je ostareli akcijaš stihove Branka Ćopića o probijanju Vranduka i tuneldžijama, a na otvaranju izložbe bio je i 87-godišnji istoričar Dragoslav Rile Bogdanović, čija je prva radna akcija bila Šamac-Sarajevo 1947. godine.
Izložbu u užičkom arhivu o pruzi Brčko-Banovići otvorio je zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić. Govorili su i direktor Arhiva Tuzlanskog kantona Omer Zulić, jedna od autora ove postavke Selma Isić, direktor užičkog arhiva Željko Marković, a u ime nekadašnjih užičkih akcijaša dr Milutin Đuričić. Po rečima Omera Zulića, ovo je podsećanje na prvu omladinsku radnu akciju i prugu “uglja i hleba“: da banovićki ugalj lakše stigne u gradove pored Save, a žitom snabdeju područja severoistočne Bosne.
– Poruka izložbe je osećaj pripadnosti državi, osećaj potrebe za njenu izgradnju, u ovo vreme jedan vetar u leđa potrebi da damo više za svoju državu – rekao je direktor tuzlanskog arhiva.
Selma Isić podseća da se pruga Brčko-Banovići gradila od 1. maja 1946. te da su omladinci do novembra iskopali tone zemlje i kamena, izgradili tri tunela duga 667 metara i napravili 22 mosta ukupno duga 455 metara. Brigade su radile u tri smene, bez dovoljno alata i gotovo bez mehanizacije. Ipak, 22 dana pre roka, 7.novembra 1946. prvi voz sa ugljem krenuo je prugom od Banovića ka Brčkom i dalje ka Beogradu.
Autor teksta: Branko Pejović
Objavljeno u Politici 17. 04. 2018.