„Boško Buha” na rasprodaji
Oronuli i odavno zaključani objekti na Jabuci, simboli revolucije, pionirskog poleta i Titovog doba, sada idu na doboš
Prijepolje – Došlo je vreme da se reši sudbina nekad masovno posećivanog, pa decenijama zapostavljanog Memorijalnog kompleksa „Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja, i to – prodajom.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju većeg dela imovine, nekad vlasništva Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Putnik” iz Prijepolja, koje je u stečaju. Ovu prvu prodaju zakazali su za 28. februar u Beogradu.
Oronuli i odavno zaključani objekti na Jabuci, simboli revolucije, pionirskog poleta i Titovog doba idu na doboš. Ne prodaju se, istina, spomenici na tom prostoru, proglašeni osamdesetih godina prošlog veka kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, ali sudeći po oglasu, kupca bi mogli dobiti Spomen-dom „Boško Buha”, pred kojim je poprsje ovog bombaša, drveni objekat Muzeja pionira i omladine (bez vrednijih eksponata u njemu), Dom kulture s paviljonima, nekadašnji hotel, kao i zemljište u tom kompleksu smeštenom na visoravni pored puta Prijepolje–Pljevlja, u blizini graničnog prelaza ka Crnoj Gori.
Početna cena za hotel, površine 4.770 kvadrata, iznosi 53,2 miliona dinara. Druga celina, navodi se u oglasu, jeste objekat ugostiteljstva Dom kulture, a u okviru njega nekoliko turističkih paviljona i vila, kao i objekat Muzeja pionira i omladine, sve to po ceni od oko 30 miliona dinara. Treća celina je Spomen-dom „Boško Buha”, sa zemljištem na više katastarskih parcela, po ceni od oko 14,8 miliona dinara. Ukupno, za ponuđene objekte i zemljište treba izdvojiti 98 miliona dinara.
Biti na vrhu, pa pasti na dno, rečenica je koja opisuje sudbinu centra, podignutog na mestu gde je Boško Buha poginuo 1943. godine. Donedavni direktor prijepoljskog muzeja Slavoljub Bato Pušica, koji je posle četvrt veka vođenja te ustanove pre mesec dana otišao u penziju, pričao nam je nedavno o svetloj prošlosti ovog kompleksa.
– Prvo je ovde 1966. napravljen pionirski spomen-dom akcijom „pionirskog dinara” i donacijama, na inicijativu pionira Pljevalja i Prijepolja. Posle su podizani spomenici (veliki bronzani spomenik Bošku Buhi na najvišoj koti Jabuke, Aleja heroja sa bistama ratnika iz svih republika SFRJ, spomenik pioniru Slavi Koviću, poprsje Boška Buhe pred spomen-domom), kao i smeštajni kapaciteti, omladinsko naselje kroz koje je za pet godina prošlo 14.000 mladića i devojaka svrstanih u 240 radnih brigada (po njihovom odlasku ostalo je osam paviljona i centralna zgrada). Od tada do raspada Jugoslavije ovde su svake godine dolazile hiljade đačkih ekskurzija. Memorijalni kompleks je 1986. dobio status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, za koji je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Turistička posećenost bila je i razlog što je opština Prijepolje kapacitete u kompleksu tada predala na upravljanje „Putniku” – pričao nam je o tome Pušica.
Ali raspad Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka bio je poguban za ovaj centar. Prestali su da dolaze posetioci i ekskurzije, a ovde su jedno vreme bile smeštene izbeglice. Vremenom, objekti su zatvoreni, dok odavno zaključane građevine propadaju.
– Spomenike u kompleksu niko ne može da prodaje, oni su kulturno dobro i njih treba štititi, bez obzira na to da li će ostale objekte neko kupiti. Uvek sam se nadao i verujem da će na Jabuku doći neko ko će obnoviti smeštajne kapacitete, da mladi kao nekad dolaze u ovo mesto zbog zdravog vazduha i svetle istorije – kaže sada o tome Slavoljub Pušica.
Politika / Branko Pejović