Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Centar Srbije nema Međunarodni aerodrom

Centar Srbije nepokriven aerodromom. Na idealnom mestu u centru Srbije. Na tački gde se dodiruju tri rokruga: Raški, Moravički i Šumadijski, 740.000 stanovnika. Pored Kraljeva, koje je 1927. pravilo najsavremenije avione po francuskoj licenci.

ILUSTRACIJA

Pored Čačka, čiji su stanovnici sami neopaženo napravili pistu 1944. godine u Pranjanima za vreme nemačke okupacije, za evakuaciju americkih pilota, tu je i Vrnjačka Banja, biser turizma o kome toliko pričamo. Novi Pazar, čiji građani putuju preko Prištine i plaćaju takse na aerodromu “Adem Jašari”. Trstenik koji je pravio delove za “Boeing” i 1965. imao avionske linije ka Beogradu i Skoplju i preko njih bio povezan sa svetom. Tu je i Guča, koju poseti više stotina hiljada ljudi tokom čuvenog dragačevskog Sabora. Kragujevac, koji se uopšte ne oglašava. Ćute kao zaliveni, a 155 kilometara udaljeni su od beogradskog aerodroma, a 39 kilometara do “Morave”.

Foto Tango Six

Tu su i Gornji Milanovac, Raška, Ivanjica… Naši gradovi, naši ljudi. Svi navedeni gradovi zajedno zbog dijaspore. Ne zna se koliko ljudi, naročito mladih, nas napušta, sve više u potrazi za poslom, a mogli bi svojim bogatim znanjem uz odgovarajuća sredstva da podignu i pokrenu veliki deo Srbije, kao što to rade druge dijaspore.

Foto: FB Aerodrom Morava

Da je Srbiji potrebno više aerodrome, od kojih je jedan i Morava, kazuje činjenica da većina prestonica evropskih zemalja imaju po nekoliko aerodroma u svojoj blizini, koji paralelno opslužuju potrebe gradova kojima gravitiraju.

Iako se razlikuju po veličini, tehničkim karakteristikama, veličini i kapacitetu pista, broju terminala, pratećim i uslužnim objektima, broju putnika koje godišnje opslužuju i broju avio prevoznika, nisu konkurentni jedan drugom jer su uskladjeni sa principima održivog razvoja i isplativi su u svakom smislu. Primer za to su aerodromi Pariza. Ima ih tri. Šarl de Gol se koristi za međunarodne letove, dok low cost kompanije prevoze svoje putnike do Orlija ili do Bovea.

Aerodrom Pariz – Šarl de Gol (Charles de Gaulle) je najveći u Francuskoj i drugi po veličini u Evropi, listi najvećih aerodroma Evrope pre njega se nalazi jedino aerodrom London – Hitrou  / Heathrow.

Po broju putnika i poletanja i sletanja aviona aerodrom Pariz se smatra šestim po veličini na svetu. Godišnje opsluži preko 60 miliona putnika! Sa Parizom je povezan vozom, autobusom, automobilom, taksijem ili šatlom i udaljen oko 30 minuta od Pariza.

ILUSTRACIJA

Pariz-Orli aerodrom (ORY), je najveći Francuski aerodrom ako se meri domaći saobraćaj i drugi po prometu u zemlji, odmah iza Šarl De Gol (CDG) aerodrome.  Lociran je oko 12,8 kilometara južno od Pariza. Kroz njega prolazi godišnje oko 28 miliona putnika, a lociran je oko 12,8 kilometara južno od Pariza.

Aerodrom Bove je udaljen oko 1:15 časova vožnje od centra Pariza od koga je udaljen 80 km i uglavnom opslužuje nisko budžetne avio kompanije.

Ovakav primer planiranja održive infrastrukturne organizacije aerodroma u Francuskoj, koje je prisutno svuda u svetu, u potpunosti se može primeniti i na Srbiju, srazmerno procenjenom broju putnika i količini robe za transport i to izgradnjom još nekoliko aerodroma pored beogradskog, a od kojih je svakako jedan i aerodrom „Morava“.

Otvaranjem aerodroma “Morava” za putnički saobraćaj, ponuda velike i značajne turističke regije Srbije u kojoj se nalazi grad Čačak, ali i okolni gradovi bila bi mnogo pristupačnija.

Grad Čačak, Atomska banja Gornja Trepča, Ovčarsko-kablarska klisura, brojne manifestacije,  prirodne vrednosti i bogato kulturno-istorijsko nasleđe ovog kraja, bili bi  dostupniji i turistima kojih ima sve više, ne samo iz zemalja iz okruženja, već i iz udaljenih krajeva Evrope i sveta. Da bi do toga došlo potrebno je da država i gradovi koji gravitiraju ka aerodromu “Morava” u Lađevcima,  u njemu prepoznaju razvojnu šansu, ne samo u oblasti turizma, već i privrede u celini.

PressLider / Marina Trmčić

Ovaj tekst je deo medijskog projekta “Znanju na znanje 2017“ koji PressLider organizuje u okviru konkursa Grada Čačka za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2017.godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.