Čuvanje sećanja na Ruse u srpskoj zemlji
Sporazum između Užica i Kurska o istraživanju posvećenom Rusima koji su stradali ili živeli u užičkom kraju
Užice – Predstavnici dva zbratimljena grada Kurska (Rusija) i Užica potpisali su juče u užičkoj gradskoj kući Sporazum o realizaciji zajedničkog projekta “Očuvanje sećanja o sunarodnicima u srpskoj zemlji“. Kreću uskoro opsežna istraživanja o Rusima koji su nekad živeli ili stradali u Srbiji, pa i u užičkom kraju. Nosioci i finansijeri projekta su iz Kurska: uprava tog grada, skupština i univerzitet.
Potpise na ovaj sporazum stavili su zamenica gradonačelnika Kurska Marina Nikolajevna Sojnikov i gradonačelnik Užica Tihomir Petković.
Projekat će se, predviđeno je, realizovati u periodu od 15. do 30. maja ove godine istraživanjem mesta sahranjivanja palih ruskih vojnika, učesnika Prvog i Drugog svetskog rata, i emigranata iz sovjetske Rusije s početka 20. veka. Kao i stvaranjem evidencije, foto, audio i video arhive i unošenjem podataka u elektronski registar grobnica “ Ruske nekropole u Beogradu i drugim gradovima Srbije“.
– Ovaj projekat, koji sprovodi Kurski univerzitet, jedinstven je u Rusiji. Sprovodiće se u Srbiji ne samo u Užicu, već i u drugim gradovima. Želimo da očuvamo sećanje na naše sunarodnike, da vidimo gde su sahranjeni, šta im je sa porodicama, da stvorimo potpunu sliku o njima. Već nam je u susret izašao užički Istorijski arhiv dajući deo dokumentacije za istraživanja – rekla je Marina Nikolajevna Sojnikov, zamenica gradonačelnika Kurska.
Od koristi istraživačima, nema sumnje, može biti i knjiga “Rusi među Erama“ koju je 2007. godine objavio sada pokojni užički etnolog dr Rade Poznanović. To je svedočenje o trajnom pečatu koji su ruski emigranti utisnuli u razvoj užičkog kraja.
Poznanović piše da su mnogi Rusi pred krvavom revolucijom, koja je s početka dvadesetih godina neistomišljenike proganjala, napuštali svoju matušku Rusiju. Na područje Kraljevine SHS, brodovima preko Crnog mora i posle kroz Bugarsku, došlo ih je oko 60.000. Od tog broja u tadašnje Užice i još šest ovdašnjih srezova stiglo ih je oko 800. Došlo je desetine inženjera, lekara, učitelja, sveštenika, a najviše običnih radnika i zanatlija. Kadrovi su bili preko potrebni tadašnjoj državi koja se razvijala, pa su, recimo, ruski stručnjaci učestvovali u projektovanju i gradnji najvažnijih predratnih puteva i pruga u užičkom kraju: putnih pravaca Užice-Kraljeva Voda i Užice-Vardište, uske pruge preko Šargana, Oblasne bolnice u Krčagovu, Malog parka u centru Užica, mosta na Drini kod Skelana, obnavljali zgradu užičke Gimnazije, manastir Raču kod Bajine Bašte, gradili vodovod u Čajetini, drugu hidroelektranu na Đetinji…Ruski geometri i geodete pomogli su da se ta struka u Srbiji razvije, te uz ostalo i da započne katastarski premer zemljišta.
Deo knjige “Rusi među Erama“ posvećen je životopisima ovih došljaka, ukupno je sabrano 457 biografija onih koji su živeli u sedam srezova užičkog kraja. Stariji Užičani pamte imena bračnog para Jurija i Zinaide Drizo, on projektant puteva u ovom kraju, a ona lekar, u narodu poštovana. Zatim, vrsni građevinski inženjeri Aleksandar Osipov i Nikola Prohorov, pa slikar od umeća Vsevolod Sudzilovski, nastavnik muzike Jurije Pavlišin, sudija iz Arilja Vladimir Kazmin, bračni par lekara iz Čajetine dr Aleksandar i dr Natalija Bokarev, gradski sanitarni inspektor u Užicu dr Spiridon Borodin, pa neki Mihail Stankijevič o čijim su brkovima dugim 102 centimetra i predratne novine pisale, čuveni general i inženjer Vladimir Volođa Smirnov, koji je rukovodio radovima na gradnji podzemnih trezora Narodne banke Jugoslavije u Užicu, a u toku rata 1943.godine za Titovu vojsku napravio poznati prelaz preko Neretve što je i filmom ovekovečeno…
Politika / Branko Pejović