Da je Uvac bliže Moravici

Meštani sela pod Čemernicom i Javorom traže da se ispravi nepravda duga pola veka i ispuni njihov višegodišnji san. Još se čeka na komšijski dogovor o povezivanju tri seoska centra

Foto: PressLider

Nova Varoš – VIŠE od pola veka meštani Štitkova, Trudova, Debelje, Božetića i okolnih sela novovaroške opštine na padinama Čemernice i Javora čekaju da se ispravi nepravda i nastavi gradnja puta prema Ivanjici. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka naprečac su, odlukom opštinske vrhuške, prekinuti radovi na devet kilometara starom rabadžijskom i kiridžijskom putu od Štitkova, preko Kadinjače i Zečkog Polja, kako se „božetićki kraj ne bi pripojio Ivanjici“.

Radove željno čekaju i u selima ivanjičke opštine, s druge strane „stare granice“ (do 1912. godine ovde su bile karaule i straže Otomanske imperije i Kneževine Srbije i nametnuta granica). Vekovna je želja da se povežu moravički i uvački deo Starog Vlaha i seoski centri: Katići i Kušići u ivanjičkoj i Štitkovo u novovaroškoj opštini, te da se preko prevoja Kadinjača, između Čemernice i Javora, obezbedi veza između dva regionalna puta, što iz doline Moravice vode za Kokin Brod i Sjenicu.

Koliko je samo muke i znoja narod ostavio na ovom putu, a vlast neće ni lokve da podaspe, poravna džombe i vododerine. Sve dobro i napredno ovuda je stizalo i stiže iz doline Moravice, Dragačeva i drugih krajeva: semenski krompir, veštačko đubrivo, grla rasne stoke, prve vršalice, a voze se stoka, građa, drva, malina… – priča Mihailo Perošević (68) iz Štitkova.

Radovi na putu Štitkovo – Ukočnica bili su u čitavom kraju najveći infrastrukturni poduhvat još otkako su Karađorđevi ustanici kopali drum za izvlačenje topova na Javor 1809. godine.

Glavni agitator za gradnju puta bio je tadašnji direktor Zadruge u Božetićima, Blagoje Čkonjević (1923 – 1964), rodom iz Štitkova.

– Kulukom je 1962. godine započeto ručno kopanje i kaldrmisanje, „potkivanje“ puta kamenom. Domaćinstva iz sedam sela su nekoliko godina na trasu zapregama, uglavnom drvenim kolima, dovlačila po 10 kubika kamena. Ko nije imao volove, bio je obavezan da u majdanima ili njivama godišnje izvadi po 15 kubika kamena. Radovi su izvođeni uz pomoć parnog valjka i drobilice za kamen, koju je pokretao motor „aran“ – priseća se Perošević.

Pre šest godina su se komšije u dva navrata, u Katićima, dogovarale o povezivanju sela na „staroj granici“. Predstavnici sela i novovaroške i ivanjičke opštine formirali su i odbor, snimljena je trasa i urađen projekat puta Štitkovo – Kadijača – Anatema (prema Katićima), sa krakom za Kamenu Česmu i Kušiće, koji čami u fiokama uprave u Ivanjici.

PODRŠKA PRIVREDNIKA

INICIJATIVU meštana, vrednih stočara i ratara, da uvački kraj bude bliže Moravici odavno podržavaju svi – od kupaca stoke, krompira i maline, do šumarskih i turističkih radnika, ali i brojni privrednici. Reke namernika, ali i gostiju iz hotela u Ivanjici, Katićima i Kušićima ovuda prolaze do Štitkova, manastira Dubnice, rezervata prirode „Uvac“…

GOSPOĐINDANSKI SABOR

SABOR na Gospođindan kod crkve u Štitkovu ima najdužu tradiciju u Starom Vlahu. U nekadašnjem sedištu knezova Raškovića sabira se narod sa padina Zlatara, Čemernice, Mučnja i Javora. I sutra se ovde očekuju razgovori kako da devet kilometara makadama – bude asfaltirano.

Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.