Da poludiš od pravde
Za deceniju u duševnoj bolnici obeštećen sa 1,7 miliona dinara
Užice – U besu je glavom u nos udario trgovca dok je te 2000. godine stajao u redu za šećer, iznerviran što taj daje onima koji bi u nestašici preko reda do šećera. I naneo trgovcu povredu, lakšu. Pa zbog toga što je učinio, voljom pravosuđa, potom bezmalo deceniju u duševnoj bolnici proveo. Mučnih 3.105 zatvorsko-bolničkih dana. Nedavno je on, Aleksandar Čiča (75), iz Užica, slobodan već sedam godina, dočekao i sudsku naknadu nematerijalne štete – posle dugotrajnog postupka, mnoštva podnesaka, postupanja, presuda, žalbi pravosnažno je obeštećen sa 1,7 miliona dinara.
– Samo toliko, nije pošteno – kratko za naš list kaže Čiča, penzioner nekadašnje fabrike „Cveta Dabić”, koji je veću sudsku naknadu očekivao. Jer zna šta je u duševnoj bolnici preživeo, nerado se tih godina i seća. A sud je, smatra on, od početka bio nepravedan prema njemu.
Pošto je 2000. godine udario trgovca glavom, brzo je uhapšen. Neuračunljiv, odmah su dijagnozu dali lokalni znalci. Sudska mera za nasilničko ponašanje Aleksandra Čiče u neuračunljivom stanju, izrečena početkom 2001, bila je boravak u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa, Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Čiču su, inače, Užičani znali kao impulsivnog i osetljivog na nepravdu, čoveka kome je „kratak fitilj”.
Kad je osuđeni u zatvorskoj bolnici u Beogradu proveo prvu godinu, stručni tim ove ustanove poslao je izveštaj Opštinskom sudu u Užicu da se odluka o meri izmeni, da se Aleksandar leči na slobodi. Stručnom ocenom dovedeno je u pitanje sudsko proglašenje njegove neuračunljivosti, uz mišljenje da je mogao da podlegne krivičnoj odgovornosti. Ali sud se oglušivao i o stav struke i o obavezu da svakih devet meseci slučaj iznova razmatra. Deset puta, svake godine, stručni tim SZB dostavljao je u Užice iste takve izveštaje – prvo Opštinski, pa potom i Okružni sud uporno su odbijali da Čiču oslobode, držeći žalbe predugo u fioci.
– Iz zatvora sam 11 puta pisao predsedniku suda, slao izveštaje stručnog tima, ali mi nijednom nije odgovoreno. Lekari iz zatvorske bolnice čudili su se što me sud, mada sam normalan, toliko drži. A tamo je stvarno bilo teško. Oko mene 90 odsto su ubice, bio je jedan koji je ubio petoro. Nigde nisam mogao da idem, izuzev do dvorišta. Jeste, lečio sam se od epilepsije, ali sam duševno zdrav. Prolazile su godine, željno sam čekao slobodu. Najviše bi me mučilo što su neki za zločine dobijali manje kazne, kao jedan dvostruki ubica što je pušten posle četiri i po godine, a ja izgurao deceniju, i to zbog nasilničkog ponašanja – pričao nam je Čiča.
Možda bi on i duže ostao u zatvorskoj bolnici da se u postupak nije uključio njegov poznanik, užički advokat Mihailo Matović, koji je 2008. krenuo u pravnu borbu da zatvorenog oslobodi. Pisao žalbe, zahteve, nadležne upozoravao da „zdravog čoveka ne treba lečiti u ustanovi zatvorenog tipa”. Vredelo je: posle zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog republičkom javnom tužiocu, Vrhovni sud je ukinuo rešenja užičkih sudova i od 2010. Aleksandar Čiča je na slobodi.
A onda je advokat Matović, koji priznaje da mu je ovo jedan od najsloženijih slučajeva u njegovoj 45 godina dugoj advokaturi, Ministarstvu pravde podneo zahtev da se Čiči nadoknadi šteta u iznosu od 31 milion dinara, za 3.105 dana neopravdanog boravka u SZB, od vremena kad su se stručnjaci te bolnice prvi put izjasnili da ga treba osloboditi. Učinio je to, kako kaže, po članu 560 Zakona o krivičnom postupku, koji predviđa pravo na naknadu štete licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano zadržano u ustanovi za izdržavanje mere. Tražio je tu sumu, objašnjava, na osnovu sudske prakse: tada je, recimo, generalu JNA Vladi Trifunoviću isplaćena odšteta od 6,2 miliona dinara za 547 dana neosnovanog boravka u zatvoru.
Ali bilo je povuci-potegni oko obeštećenja Aleksandru Čiči. U proteklih sedam godina dva puta je Viši sud u Beogradu usvajao tužbeni zahtev, a Apelacioni sud dva puta ukidao tu presudu, pa je treći put i Viši sud odbio. U postupku vanrednog pravnog leka Vrhovni kasacioni sud ukida presude oba ta suda. Ponovljen je postupak i Viši sud je usvojio tužbeni zahtev i dosudio Čiči 500.000 dinara na ime nematerijalne štete, uz 295.500 za troškove postupka. Opet je podneta žalba, da bi minulog leta Apelacioni sud pravosnažno dosudio 1,7 miliona, uz 409.050 za troškove. Toliko je Čiči već isplaćeno.
S tim što još nije kraj ovoj priči. Advokat Matović je ponovo izjavio reviziju i protiv ovakve presude, tražeći veću naknadu zbog „pogrešne primene materijalnog prava i nepoštovanja Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda”. Odluka Vrhovnog kasacionog suda se očekuje. – Ministarstvo pravde različito vrednuje slobodu, a tako u blažoj meri postupaju i sudovi. Sloboda za generala i vojnika, ministra i radnika treba da ima istu vrednost. Ona se ne može različito meriti – zaključuje Mihailo Matović.
Politika / Branko Pejović