Deda i unuka rezbare gusle

Ostao je još po­ne­ki sta­ri maj­stor za iz­ra­du gu­sa­la, ali su sa­svim ret­ki mla­di lju­di ve­šti u re­zba­re­nju ovog na­rod­nog in­stru­men­ta. Ta ume­ća u Uži­cu su spo­ji­li de­da i unu­ka – da re­zba­ri gu­sle na­u­či­la je uz svog de­du Dra­go­sla­va Gla­vo­nji­ća mla­da Iva­na Iva­no­vić.

Guslar Dragoslav Glavonjić sa unukom Ivanom Ivanović, foto: lična arhiva

De­da Dra­go­slav, ko­ji ži­vi u zgra­di u užič­kom na­se­lju Se­njak, maj­stor je za iz­ra­du gu­sa­la i vr­stan gu­slar. Pre 78 go­di­na ro­dio se u no­vo­va­ro­škom se­lu Ru­to­ši, kra­ju gde su se ne­kad vo­le­le gu­sle i pe­sme uz njih. Dok je bio đak, uči­te­lji­ce su or­ga­ni­zo­va­le „jav­ne ča­so­ve” gde su u ško­lu do­la­zi­li lju­di iz se­la s ko­ji­ma su uče­ni­ci pe­va­li gu­slar­ske pe­sme. Da bi sa­vla­dao teh­ni­ku gu­sla­nja i pe­va­nja, du­go je Dra­go­slav ve­žbao, ko­ri­ste­ći sta­re oče­ve gu­sle.

– Ba­ve­ći se tim in­stru­men­tom ja­vi­la mi se že­lja i da sam na­pra­vim jed­ne. Se­dam­de­se­tih sam po­čeo gu­sle da iz­ra­đu­jem i od ta­da na­pra­vio ve­li­ki broj. Uglav­nom ih po­kla­njam, naj­ra­di­je svo­jim mla­đi­ma, imam tri unu­ke i tri unu­ka – ka­zu­je Gla­vo­njić, ko­ji gu­sle i dru­gu dr­ve­na­ri­ju pra­vi u svo­joj ne­ve­li­koj ra­di­o­ni­ci, pa ob­ja­šnja­va:

Za iz­ra­du gu­sa­la po­treb­no je ima­ti po­seb­nog da­ra, pu­no str­plje­nja i lju­ba­vi pre­ma in­stru­men­tu, po­seb­no za deo re­zba­re­nja. Na­pra­vio sam i alat­ke ko­ji­ma se gu­sle re­zba­re, ta­ko da one na­sta­ju iz kom­plet­nog ruč­nog ra­da. Čak i ta­ko­zva­ne če­po­ve-kli­no­ve, ko­jim se učvr­šću­je ko­ža, ruč­no iz­ra­đu­jem. Obič­no na­pred na gu­sla­ma re­zba­rim lik ne­ke lič­no­sti, a po­za­di pri­zor Ko­sov­ske bit­ke, ma­na­sti­ra ili ne­čeg dru­gog. Da bih jed­ne na­pra­vio, po­treb­no je i po 15 da­na vi­še­sat­nog ra­da. Što se ti­če na­stu­pa s gu­sla­ma, da bi se slo­ži­lo pe­va­nje i svir­ka na ovom in­stru­men­tu, tre­ba ima­ti čist glas. Ret­ko jav­no na­stu­pam, s tim što sam 2012. s naj­sta­ri­jom unu­kom Iva­nom bio u emi­si­ji „Ja imam ta­le­nat”, a sni­ma­li smo i još ne­ke emi­si­je za te­le­vi­zi­je.

Nje­go­va unu­ka Iva­na (24), ko­ja je di­plo­mi­ra­la na stu­di­ja­ma eko­no­mi­je i tu­ri­zmo­lo­gi­je, pre­da­na je tra­di­ci­ji. I u svo­joj stru­ci, kao i u ra­di­o­ni­ci gde je uz de­di­nu po­moć odav­no sa­vla­da­la re­zba­re­nje gu­sa­la. Uzme alat­ku i u dr­vo za­čas ure­že zve­zdi­cu, cvet i slič­no. Ne zna da svi­ra uz gu­sle, ali po­ne­kad kao pra­te­ći glas uče­stvu­je u grup­nim pe­sma­ma.

– Ži­vim s de­dom od ro­đe­nja i on je glav­na lič­nost mog ži­vo­ta. Stal­no sam bi­la nje­gov po­moć­nik u ra­di­o­ni­ci, pa na­u­či­la da re­zba­rim, sku­jem ne­što sit­ni­je. Go­di­na­ma sam se ne­ka­ko tra­ži­la u ra­znim umet­nič­kim sfe­ra­ma, ba­vi­la se mar­ke­tin­gom i or­ga­ni­za­ci­jom, a on­da po­sve­ti­la et­no­lo­gi­ji. Pre tri go­di­ne bi­la sam u or­ga­ni­za­ci­ji fe­sti­va­la ve­te­ra­na fol­klo­ra Bal­ka­na, ta­da me je fa­sci­ni­ra­lo bo­gat­stvo iga­ra, no­šnji, tra­di­ci­je. Po­sta­la sam i član igrač­ke sek­ci­je, shva­tiv­ši da tu ni­kad ne mo­že bi­ti do­sad­no jer se uvek mo­že is­tra­ži­va­ti. U na­rod­noj no­šnji Zla­ti­bo­ra di­plo­mi­ra­la sam na fa­kul­te­tu, s ra­dom o no­šnji zla­ti­bor­skog kra­ja i or­ga­ni­za­ci­ji et­no-ma­ni­fe­sta­ci­ja. Tre­nut­no pri­pre­mam ma­ster rad ta­ko­đe po­sve­ćen na­rod­noj tra­di­ci­ji, a po­što sam na ba­nja­luč­kom uni­ver­zi­te­tu ra­do ću na­šu div­nu no­šnju pro­še­ta­ti i kroz BiH – re­kla nam je Iva­na.

Sa­da kao et­no­tu­ri­zmo­log ona or­ga­ni­zu­je i vo­di pro­gra­me na fe­sti­va­li­ma i kon­cer­ti­ma, pi-ar je jed­noj mu­škoj pe­vač­koj gru­pi iz Be­o­gra­da ko­ja se ba­vi oču­va­njem iz­vor­ne pe­sme. U pla­nu joj je da osnu­je dru­štvo ko­je će se ba­vi­ti oču­va­njem tra­di­ci­je, a po­seb­no gu­sa­la i za­bo­ra­vlje­nih in­stru­me­na­ta.

– Tu će i moj de­da mo­ći da pre­ne­se svo­je znanje na mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Ve­o­ma sam po­no­sna što je on uvek ve­li­ko­du­šno spre­man na to. Po­ku­ša­će­mo da u dru­štvo pri­vu­če­mo što vi­še mla­dih. Ose­ćam se is­pu­nje­no ba­ve­ći se ču­va­njem na­rod­ne tra­di­ci­je – ka­že ova am­bi­ci­o­zna Uži­čan­ka.

Politika / Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.