GOTOVUŠA – simbol OPSTANKA SRBA na Kosovu i Metohiji

Meštani Gotovuše – mesta na Kosovu i Metohiji koji i dalje žive na svojim vekovnim ognjištima, zamolili su redakciju PressLidera da objavi sledeći tekst

Između brda i dolina prošaranih rekama i potocima, šumama i livadama, proteže se šarplaninska varošica Gotovuša sa 1300 stanovnika srpske nacionalnosti. Nalazi se u sastavu opštine Štrpce, na jugu srpske Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke. Naselje je dobilo ime po gotovim, razrađenim poljima na koja su došli preci sadašnjih stanovnika Gotovuše.

U pisanim dokumentima, Gotovuša se prvi put pominje 1331. godine u jednoj od povelja srpskog cara Dušana Silnog. Kao i cela srednjovekovna Srbija i Gotovuša najveći procvat doživljava upravo za vreme cara Dušana, kada je kroz naselje prolazio karavanski put koji je povezivao carske gradove Prizren i Skoplje.

Crkva sv. Spasa u Gotovusi

 

Tim putem je prolazio veliki broj trgovaca koji su trgovali sa Gotovušanima. Trgovci su prodavali usoljenu morsku ribu i maslinovo ulje, a zauzvrat su dobijali vino i vinovu lozu koja je bila veoma zastupljena u tom kraju. Srpski srednjovekovni vladari imali su svoje posede u Gotovuši, o čemu najbolje svedoče narodne pesme i sačuvana imena nekih predela kao što su “Careve livade“ i „Careva glava“.

Crkva Presvete Bogorodice

U Gotovuši postoje i dve crkve, iz 14 i 16 veka: Crkva Presvete Bogorodice i crkva Svetog Spasa na čijim zidovima su najlepše i najočuvanije freske u Sirinićkoj župi. Crkve su od izuzetnog značaja i pod zaštitom su Republičkog zavoda za kulturu Srbije kao vredno kulturno-istorijsko nasleđe. Po narodnom predanju, u Gotovuši su neko vreme bile čuvane mošti srpskog cara Uroša Nejakog, ali su kasnije prenesene u manastir Jazak na Fruškoj gori.

Gotovuša nije potpala pod tursku vlast odmah posle Kosovske bitke. To se desilo tek 66 godina kasnije, kada je izvršen i popis stanovništva. U opširnom katastarskom popisu 1455. godine, Gotovuša se beleži kao oblast Vuka Brankovića. Prema tom popisu, Gotovuša je imala 79 domaćinstava koja su bila zadužena da na ime poreza izmire 6.014 akči i plaćaju ušur na prihod od vinograda – 30 čabara vina.

Život Srba pod turskom vlašću bio je veoma težak, pa se veliki broj ljudi odselio prema centalnoj Srbiji i Austrougarskoj, u seobi pod vođstvom srpskog Patrijarha Arsenija III Čarnojevića, ali su Gotovušani, i pored toga, uspeli da u viševekovnom ropstvu sačuvaju od zaborava srpsku veru, svoja vekovna ognjišta i narodne običaje.

Srpska vojska je oslobodila Gotovušu od turskog ropstva 13. oktobra 1912. godine. Pobedu srpske vojske i oslobođenje su oglasila crkvena zvona na gotovuškim crkvama, pozivajući narod na okupljanje i propovedi. Srpskoj vojsci su priređeni svečani doček i slavlje koje je trajalo nekoliko dana. Petovekovni turski jaram je zbačen i najveći san je ostvaren: Kosovo se ponovo našlo u sastavu Srbije!

Na uzvišenju Čuka nalazi se simbol i zaštitni znak Gotovuše – krst visok 6 metara. Po narodnom verovanju, u davna vremena u selu su se rađala zdrava deca koja su se kasnije razboljevala. Meštani su zbog toga tražili savet od lokalnog sveštenika i on im je savetovao da upregnu dva vola blizanca koja će vući plug, da na mestu gde budu zaorali tu i završe krug, da izoru brazdu oko celog cela i da u centru kruga naprave krst. Meštani su tako uradili i napravili krst od kamena koji su dovlačili iz reke. Tako je krst sačuvao Gotovušu i njenu decu u njoj.

Krst danas predstavlja simbol i zaštitni znak Gotovuše koji posećuje veliki broj ljudi iz svih krajeva Srbije i sveta. Začetnik i najzaslužniji čovek za razvoj turizma na Šar-planini bio je Stojko Dobrosavljević iz Gotovuše i po njemu prvi turistički objekat na Šar-planini nosi ime „Stojkova kuća“.

Okolina Gotovuše obiluje izuzetnim prirodnim lepotama. Odmah iznad mesta su obronci i vrhovi Šar-planine. Na jugoistocnoj strani su: vrh Ljuboten visok 2498 metara, Crni vrh, Gavranik, Glave, Kokošinje, Željkina voda kao i izletište “Bela voda”.

U Gotovuši se održava i niz folklornih manifestacija i narodnih običaja koji se čuvaju od zaborava: Maskenbal „Vučari“, koji se održava na praznik Bele poklade, Procka, Mavanje kumbara, Lazarice i Veligdan.

Odmah posle drugog svetskog rata sagrađen je Dom kulture u kojem se organizuju razne kulturno-umetničke manifestacije. Čuvari narodne tradicije Gotovuše su KUD „Mladost“ i Pevačka grupa, koji pronose slavu Gotovuše i Srbije širom sveta sa nizom nagrada osvojenim na raznim takmičenjima.

DANAS…

Gotovuša je danas moderna šarplaninska varošica koja predstavlja simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu i Metohiji.

Izvor: RASEN

Foto: Gotovuša

Jedna misao o “GOTOVUŠA – simbol OPSTANKA SRBA na Kosovu i Metohiji

  • 30. decembra 2017. at 15:58
    Permalink

    Иако сам се родила још крајем прве половине прошлог века, нисам стигла да видим ваше место. Јако ми је жао. Потрудићу се да завирим код вас док сам још у снази. Моји су се доселили у Банат још са Арсенијем Чарнојевићем, можда и из Готовуше. Ако има Ђорђевића чија је слава Ђурђиц, да имају црне очи, кукаст нос, да имају леп глас и да лепо певају – сигурно смо род. Поздрав из Панчева од Тање

    Reply

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.