Kosa mi je guja ljuta

Rudnik – Petnaest dana su Rudničani prokopavali put, sve uzbrdo, kroz šumski gustiš i jaruge, do pod Cvijićev vrh, najviši u Šumadiji (1.132 m), da bi „kako dolikuje” održali kosidbu. Rudnik olova i cinka je dao bager, lokalna mesna zajednica i opština kamen i pesak, meštani na stotine nadnica živog rada. Jer, ko će da dođe na njihovu kosidbu, ako se do Đorđevića livada ne može ni peške ni na konju, a kamoli automobilom.

– Kosidbu smo, prošle godine, organizovali prvi put. Ovde je bilo pedesetak ljudi, od čega četrdeset kosača. Osim pešice, drukčije se nije moglo uzverati uz planinu. A pogledajte sad: više od pet stotina posetilaca, i starih i mladih, stiglo je automobilima na 900 metara nadmorske visine – kaže Radovan Karaulić, profesor u Osnovnoj školi „Arsenije Loma”.

Kosidba na Rudniku nosi ime meštanke Vinke Radovanović. Idejni začetnik i jedan od organizatora manifestacije Milan Miletić nam objašnjava otkuda da se jedan od najtežih muških poslova nazove po ženi:
– Naša Vinka je nekada bila jedini kosač u suknji na čuvenoj Kosidbi na Rajcu. Pre 25 godina je, u muškoj konkurenciji, osvojila treće mesto.

Vinkinim tragom su krenule i sestre Dragana Milovanović i Milena Vuković koje su, udajom, napustile zavičaj: prva se udomila u Guriševcima, druga u Banji kod Aranđelovca. U nedelju su obe sa kosama prispele na Rudnik. Inače, najstariji kosač je Slaviša Obrenović iz podrudničkog sela Brezovica, rođen pre 86 godina. Kosač je od svoje četrnaeste, a došao je, kaže, da pokaže mladima kako se to radi. Ostali su se, po starosti, smestili između Slaviše i Vuka Vučkovića, osamnaestogodišnjaka sa Rajca. Iz sela Zagrađa su stigli otac i sin, Milovan (57) i Darko (27) Đorđević. Kad su ga, posle takmičenja, zadirkivali kako je otac bolje kosio, Darko se pravdao da je „u oca bila duža kosa”.

Kad je izvršena smotra kosaca, predsednik opštine Dejan Kovačević je otvorio manifestaciju rekavši da je „ovo još jedna turistička atrakcija na Rudniku koju će opštinska vlast podržati”. Potom je povorka, uz pratnju trubača, krenula u livadu. Zafijukale su „britke sablje” kroz travu Đorđevića livade, sve uz pesmu muške pevačke grupe „Zavičaj” iz grnčarskog sela Zlakuse kod Užica: „Kosa mi je guja ljuta, / skloni mi se s puta!”. A malo podalje, ispod velike šatre, cičala je violina i dimilo se ognjište sa velikim loncima svadbarskog kupusa; kraj šatre se na ražnju okretao bik – kud bi kosidba bez volujskog pečenja!

Kosilo se, a članovi stručnog žirija su obletali, zagledali otkose, premeravali i zapisivali. Odjeknula je i poznata pesma: „Oj oblače, nemoj na kosače”. I nikako uzalud: nebo je bilo safirnoplavo, planinski povetarac je, uz obavezne peškire za pojasevima kosaca, kupio znoj sa čela.

Poslednju reč imao je žiri.

– Takmičilo se u dve kategorije: kosači sa Rudnika i okolnih sela borili su se za nagrade, a glavna je odlazak na Rajačku kosidbu, a gosti sa strane samo za nagrade. Najbolji u prvoj kategoriji bio je Vlade Radojević i on će biti naš predstavnik na Rajcu. Drugo mesto izborio je Darko Đorđević, a treće Radisav Jovanović – saopštio je predsednik žirija čije ime propustismo da zapišemo.

Gostiju kosača je bilo sa više strana: iz Topole, od Aranđelovca, sa Rajca, iz sela Divoš kod Sremske Mitrovice… Najbolji behu Nebojša Spasojević i Vuk Vučković, oba sa Rajca, i Sremac iz Divoša Zdravko Živković.

Uz ostalo, svi behu nagrađeni kosama koje je iskovao čuveni kovač iz Mrkonjića Milorad Sladojević, još čuveniji kosač, šestostruki pobednik Kosidbe na Rajcu koja će se dogoditi u iduću nedelju.

Druga po redu kosidba na najvišoj planini Šumadije je razgalila sve koji su se na njoj našli. Svi su hvalili događaj, svi osim jednoga kolege novinara čiji mrgudan komentar, drukčiji od ostalih, beležimo: „Svet će uskoro travu kositi laserom, a mi još mašemo kosama kao pre dvesta godina”.

Mašemo i, radi lepote naše tradicije, mahaćemo još dugo, iako i naše livade odavno kose motorne kosačice.

Izvor: Politika / Boško Lomović