Likovna kolonija u zadužbini kneza Lazara

Prilipac – Crkva u požeškom selu Prilipcu koju je, prema narodnom predanju, podigao knez Lazar 15 godina pre Kosovskog boja, šest i po vekova po gradnji je lepo uređena svetinja, ali i stecište umetnika iz zemlje i sveta, čijim stvaranjem galerije umetničkih dela nastaju.

Ovde se već 23. godinu zaredom, uvek oko Male Gospojine, održava likovna kolonija “Prilipac“. Njoj zahvaljujući selo sada u obnovljenoj zadružnoj građevini ima tri galerije sa preko 500 vrednih slika i skulptura, radova učesnika prethodnih kolonija.

Umetnost je ovde stigla i s početkom ove jeseni, dvadesetak domaćih i inostranih slikara i vajara stvara uz taj hram: pred dverima crkve i u njenom konaku, u livadama i voćnjacima. Prilipac je selo rodno, u obilju jesenjih plodova, a i umetničke slike ovde sada dobro “rađaju“.

Među učesnicima kolonije i ove godine je Miomir Mišo Vemić, akademski slikar iz Nikšića, koji već 11 jeseni stvara uz crkvu u Prilipcu. – Ova kolonija je prerasla u instituciju s obzirom na trajanje, kvalitet i brojnost stvorenih umetničkih dela. Mislim da ona treba da uđe na kulturnu mapu ne samo opštine Požega, već i najvažnijih dešavanja u kulturi Srbije. Lepo je ovde raditi, meštani nas na svakom koraku podržavaju u stvaranju, često i daruju – kaže on.
Iz Češke je na ovu koloniju došao iskusni Jari Vasinger(70), akademski slikar iz grada Aš, a svoje utiske ovako prenosi: – Iako sam katolik, blizina ove crkve i duhovni momenat mi izuzetno godi u mom slikarstvu. A ono što mi je u duši prenosim na platno.

Ovde je prvi put Sandra Stojanović, akademski dizajner tekstila iz Niša. Oduševljena je gostoprimstvom, ambijentom i prostorom za rad. Slika na svili, iako to nije lako raditi na kolonijama. – Vrlo mi je bitan duhovni momenat, drevna crkva kao osnova ovog dešavanja daje posebno nadahnuće za stvaranje – rekla nam je ona.

A sve oko kolonije, kako kažu u Prilipcu, počelo je i dešava se uz entuzijazam sveštenika Milana Popović, protonamesnika ove crkve. Nije se, veli on, ovakvom postignuću nadao na početku poduhvata 1995. godine. Osmislio je tada da se umetnici okupe i druže, svako ovde ostavi po dve svoje slike ili skulpture, a zauzvrat dobije materijal za rad, lep smeštaj, domaću hranu, pažnju. Te da se ovim sadržajem čuje za Prilipac i crkvu. Ostvareno je i više od toga, kolonija je stekla ugled u umetničkom svetu.

– Istrajavamo na organizovanju ove kolonije, mada nije lako s kulturnim sadržajem u jednom selu ovako dugo trajati. Imam podršku meštana, opštine Požega, sponzora. Mi Srbi smo kulturan narod, samo nas treba uposliti – reče nam sveštenik Milan.

Politika / Branko Pejović